Mala istorija zadrugarstva u Srbiji i trend socijalnog zadrugarstva

Zadruga ili „za-druga“ predstavlja jedan od najprirodnijih oblika ljudskog organizovanja. Zadruge su oduvek imale značajnu socijalnu ulogu. Osim interesnog udruživanja radi ekonomskog napretka, zadruge  značajno apsorbuju nekvalifikovanu radnu snagu i važna su karika u prenosu znanja.

Nekada su to bile porodične zadruge sastavljene od više generacija, kao odbrana od nemaštine i gladi, da bi kasnije sa napretkom društva dobijale složenije oblike. Treba da budemo ponosni na našu istoriju zadrugarstva i napredne ideje iz perioda  kada se poljoprivredom u Srbiji  bavila većina stanovništva. Lepo je znati da je u  Srbiji osnovana treća zadruga u svetu još sredinom XIX veka, da bi već 1900. godine bilo čak 650 registrovanih zadruga. U istom periodu, Srbija se našla u grupi malobrojnih zemalja osnivača Međunarodnog zadružnog saveza, mnogo pre drugih danas razvijenih zemalja.

Nažalost, izuzetno napredne ideje, koje je naše društvo imalo i realizovalo, prekinule su svoj kontinuitet sa krupnim sistemskim promenama dolaskom socijalizma.

U želji da poništi sve prethodno, sistem je počeo da stvara poljoprivredno-industrijske kombinate (čuvene PIK-ove), da oduzima ljudima zemlju i stvara „kolektive“.

Da smo uspeli bar da sačuvamo i transformišemo  socijalističke PIK-ove i zadruge, danas bi svojim kapacitetima za proizvodnju, silosima i štalama, uticale na berzanske cene i bile važan ekonomski faktor.

Ne zna se šta je gore pogodilo zadružnji sistem u Srbiji, da li je to bio  period rata, izolacije ili privatizacije. U svakom slučaju, zadružni sistem je na početku novog milenijuma izgubio svoju ulogu, došlo je do pada interesovanja za agro biznis kod novih generacija mladih koji su ga doživljavali kao visoko radno intenzivnu ali nisko produktivnu delatnost, što je on u tom periodu zaista i bio.

Interesovanje države za zadrugarstvo nije kontinuirano. Ono je počelo da raste počev od seta zakona vezanih za podsticaje u poljoprivredi (2013.), do donošenja novog Zakona o zadrugama u 2015. godini.

Zakon o zadrugama koji je počeo da se primenjuje od 2016. godine, u čl. 11 sadrži napredne odredbe koje pojačavaju socijalnu ulogu zadruga kod nas. Shodno čl. 11 Zakona, predviđa se mogućnost za formiranje socijalnih zadruga:

Socijalne zadruge obavljaju različite delatnosti radi ostvarenja socijalne, ekonomske i radne uključenosti, kao i zadovoljenja drugih srodnih potreba pripadnika ugroženih društvenih grupa ili radi zadovoljenja opštih interesa unutar lokalne zajednice.

• Socijalni ciljevi socijalne zadruge se bliže određuju zadružnim pravilima; (dokument sličan Statutu)
• Socijalne zadruge dužne su da najmanje polovinu ostvarene dobiti, odnosno viška prihoda nad rashodima, koje ostvaruju obavljanjem delatnosti ulažu u unapređenje i ostvarivanje postavljenih socijalnih ciljeva.

Iako jasno definiše socijalne zadruge kao socijalna preduzeća, ovaj zakon je van fokusa civilnog sektora u Srbiji, čiji se veliki deo zalaže za donošenje posebenog Zakona o socijalnim preduzećima, pri čemu se zaboravlja na činjenicu da zakoni mogu biti i loši.  Ovome značajno doprinosi i sve slabiji socijalni kapital ruralnih zajednica da  aktuelizuju temu  socijalnih zadruga u našem društvu. Možda u još većoj meri ovome doprinosi nedostatak svesti da su zadruge univerzalni oblik poslovanja i da ih najviše ima baš u Beogradu.

Ovo je trenutak kada svi obično posežu za evropskim i svetskim iskustvima i argumentima, pa ću vam u nastavku navesti svoje „lično evropsko iskustvo“:

Naime, krajem 2017. godine, zahvaljujući ljubaznosti Tima za socijalno uključivanje i smanjenje   siromaštva Vlade RS, učestvovao sam na velikoj EU konferenciji pod nazivom „Opening up to an ERA OF SOCIAL INNOVATION“  koju su organizovale Evropska Komisija,  Vlada Portugala i Calouste Gulbenkian Foundation. Aktuelni premijer i ministri u vladi zemlje domaćina, posvedočili su o tome da je Portugal bio žestoko pogođen međunarodnom ekonomskom krizom, posebno padom zapošljavanja. Spas su pronašli u međusektorskoj saradnji i socijalnim inovacijama. Danas oni pretenduju da postanu lider u socijalnim inovacijama u EU. Zanimljivo je da Portugal nema Zakon o socijalnim preduzećima već želi da postale lider na osnovu Zakona o zadrugama. Još jednu zanimljivost predstavlja činjenica da je “Agencija za razvoj socijalnog preduzetništva” u Portugalu registrovana zapravo kao zadruga.

Pred nama je zadatak: Hoćemo li da prepisujemo evropske modele, ili da ih ravnopravno stvaramo kao naši preci?

Autor teksta:

Dejan Mitić,
osnivač Prve poljoprivredne socijalne zadruge Kamenica

Autorski tekst je nastao u okviru projekta „Budi rurban po sopstvenoj meri i želji“  koji ima za cilj povećanje vidljivosti i atraktivnosti života i rada u ruralnim sredinama na nivou pojedinaca, porodica i lokalnih inicijativa.

Projekat je podržan od strane:
Opštine Sokobanja i projekta nemačke razvojne saradnje „Podsticanje zapošljavanja mladih“, koji realizuje Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije, uz podršku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva privrede i Nacionalne službe za zapošljavanje.