Otvorene radionice „Preduzetništvo za žene sa sela“ – šta nam znači teorija, ako ne možemo da je proverimo u praksi

 

 

 

 

 

Sve što možemo da zamislimo i izmaštamo da je ženama potrebno, treba da proverimo i uživo, na terenu. Na taj način proveravamo naše pretpostavke i podatke koje dobijamo iz istraživanja koja, mada korisna, ponekada mogu da budu suvoporna i neživotna. Žive na papiru i možemo da se igramo  sa njima kao nekada papirnim lutkicama, ali i dalje ostaju samo to, jedna dimenzija, nedovoljna za dublje razumevanje i proveru naših planova.

Zato smo avgust i septembar proveli na terenu upoznajući se kroz radionice „Preduzetništvo za žene sa sela“ sa svim ženama koje već jesu ili žele da pokažu to svoje Novo lice žene sa sela. Evo šta smo sve uradili, i mi iz tima Centra za socijalno odgovorno preduzetništvo i sve žene koje su se pojavile i bile prisutne na radionicama uživo i onlajn:

– uradjeno je 9 radionica na temu Preduzetništvo za žene sa sela, i to u sledećim mestima: Vrmdža, Knjaževac, Lajkovac, Osečina, Smederevo, Valjevo, Vlasotince i Kostolac,
– uradjeno je jedno onlajn predavanje na temu IzVAN stereotipa, koju je vodila naša Jasmina Stojanović,
– preko 100 učesnica i učesnika je prisustvovalo radionicama i predavanju, među njima su bili i muževi, braća, sinovi, kumići, ne samo žene, što je dobar znak da se i muškarci interesuju za ove teme i ovakve radionice,
– zahvaljujući organizacijama i udruženjima na lokalu, naša zajednica je multikulturalna i multietnička. Ovo ne pišemo da bismo se hvalili, nego je poruka da treba i možemo zajedno da radimo, ućimo jedni od drugih i na taj načim se bolje razumemo,
– kada se sve sabere, realizovali preko 64 časova edukativnog rada sa ženama.

Na koji način su nam pomogle otvorene radionice:

  1. Bolje razumemo korisnice i njihove potrebe, tačnije da proverimo naše pretpostavke;
  2. Da bolje razumemo šta im treba i na koji način možemo naše isplanirane aktivnosti da prilagodimo njihovim jedinstvenim potrebama. Na taj način smo shvatili da nemaju sve žene iste ili slične potrebe, neke su na početku, neke na sredini a neke su već toliko napredovale na profesionalnom i ličnom putu razvoja, da mogu da deluju kao aktivatorke na lokalu i da budu mentorke ženama iz neposrednog okuženja, što je samo po sebi veliki i značajan resurs;
  3. Čuli smo i videli prave, autentične žene, sa stvarnim pričama i izazovima sa kojima se susreću. U tom smislu, možemo da upoznamo sav kreativni potencijal koji postoji među ženama u Srbiji, onaj potencijal koji ostaje zatrpan ispod gustih slojeva partijarhata, kolektivnog morala ili tradicionalnih obrazaca mišljenja i ponašanja;
  4. Sa novim uvidima možemo da pristupimo redizajnu radionica i edukacija koje su planirane za naredne faze razvoja projekta „Novo lice žene sa sela“. A to je jedan blaga vredan uvid, da shvatimo šta i u kojoj meri se nešto za nas podrazumeva i na koji, kreativan ili inovativan način da pristupimo dizajnu edukativnog i pratećeg materijala. Cilj nam je jedan, da ispunimo njihove potrebe za znanjem, učenjem, rastom i razvojem;
  5. Da uvidimo gde leže njihovi otpori.
  6. Da testiramo validnost programa, na taj način, tesitamo i sebe i ceo tim koji stoji iza ovog projekta;
  7. Da uporedimo koliko je relevantno i savremeno ono što mi znamo i možemo, sa onim što je njihova stvarna potreba;
  8. Da ih pitamo da li postoji neki razlog zbog kojeg bi odustale od programa, koja su to njihova ograničenja i na koji način možemo da radimo na tome da ih zajedno prevaziđemo;
  9. Krajnji cilj, bio metodološki, profesionalni ili ljudski, da upoznamo svoje korisnice – da ih vidimo, čujemo i razumemo, kako bismo dizajnirali najbolje moguće iskustvo za njih.

Za topao, ljudski susret iz kojeg svi rastemo i učimo, nije potreban neki poseban razlog.

 

Autor teksta:
Sanja Milosavljević
Saradnica CDOPa

 

**U okviru projekta Nemačke razvojne saradnje “Perspektive za mlade u ruralnim sredinama u Srbiji” koji sprovodi GIZ u partnerstvu sa Ministarstvom turizma i omladine Republike Srbije, podržava se projekat “Novo lice žene sa sela” u realizaciji organizacije CDOP.

 

Leave a Reply