Prekvalifikacija ili usavršavanje u 21. veku u okruženju koje se brzo menja

 Slika: Seoski domaćin i njegov razvoj (model razvijen u okviru projekta OSVH)

Da li je COVID-19 nametnuo ili ubrzao promene na tržištu rada i svetskim ekonomijama? Ili je ova promena počela početkom 21. veka, a mi smo u protekloj deceniji i na početku sadašnje, konačno bili spremni da prigrlimo haos i počnemo da učimo kako da se lako i sa manje otpora prilagođavamo novim stvarima?

Šta planiramo da postignemo kroz Erasmus+ projekat Otvorena škola za seoske domaćine i kako možemo da dodamo vrednost zajedničkim kreiranjem okvira kompetencija i on-line kursa za ovu novu ulogu?

Prekvalifikacija i usavršavanje su bili prioritet broj 1 za 93% preduzeća u 2021. Čini se da ovaj trend neće uskoro prestati. Samo kratka pretraga reči „veština“ na Guglu dala je 4.700.000.000 rezultata za manje od sekunde. Ovo mnogo govori o dostupnom sadržaju u vezi sa ovom temom i pojavi kompanija, blog postova i platformi za učenje, kako bi se zadovoljile potrebe za znanjem, veštinama i kompetencijama. A ako ovoj temi dodamo srodne pretrage, broj se povećava do tačke da ne možemo ni da je izgovorimo.

Dok čitate neke od dostupnih članaka na ovu temu, čini se da su svi svesni nekoliko stvari: promena se dešava – brzo, svi su svesni „jaza u veštinama“, suočavamo se sa starenjem stanovništva s jedne strane i postojanjem čitave nove generacije, praktično rođene sa pametnim telefonima u rukama na drugoj, koja će u bliskoj budućnosti ući na tržište rada. U ovoj novoj ekonomiji na daljinu i digitalizovanoj ekonomiji, moramo da uzmemo najbolje iz oba sveta – iskoristimo znanje starih i stav mladih generacija da izgradimo veštine za stvaranje potpuno nove baze kompetencija, što će posledično dovesti do ličnog osnaživanja i rasta privrede.

Koristeći metodologiju dizajna i pristup sistemskom razmišljanju u kreiranju okvira kompetencija, bili smo u mogućnosti da definišemo stanje „kakvo jeste“ i da zamislimo šta želimo da postignemo u budućnosti. Trebalo nam je nekoliko meseci da definišemo „persone“, sprovedemo sekundarna (desk) istraživanja, mapiramo potencijalne praktičare ovog novog kurikuluma u nastajanju, i da izgradimo i potvrdimo okvir kompetencija koji je robustan, ali modularan i primenljiv u celoj Evropi.

Da bismo postigli tako rafiniranu, ali granuliranu listu kompetencija, kombinovali smo pristup odozdo prema gore i odozgo prema dole. Prvo smo definisali problem, za koji smo onda tražili rešenje. Okupljanjem sedam različitih[2] organizacija iz Evrope u jedan Erasmus+ projekat definisali smo potrebe, izazove na lokalu, probleme sa kojima se ruralne oblasti suočavaju i nivoe razvoja istih. Identifikovali smo nijanse za određene kompetencije i veštine koje treba razviti na kraju projekta. Mi ne dizajniramo za njihove trenutne potrebe, već za njihove buduće potrebe[3].

Model kompetencija, osmišljen na ovakav način, omogućava nam da budemo svesni i fokusirani, imajući na umu krajnjeg korisnika, i pomognemo nama i budućim korisnicima da ostvare svoje poslovne ciljeve i proizvedemo moderne i inovativne poslovne modele koji su održivi, kako ekonomski tako i ekološki.

Ovaj okvir kompetencija je osnova za novu priliku za posao – seoskog domaćina. Ideja nije nova, postojale su i druge inicijative sa ciljem da se podstakne i pomogne oživljavanje ruralnih područja i sela. Ovog puta, osoba je u centru promene, a ne geografsko područje. Ove pažljivo odabrane kompetencije dovode do promene ponašanja i transverzalne su, pa se nakon usvajanja mogu preneti i primeniti u brojnim situacijama.

Model koji smo kreirali omogućava ponavljanje i ponavljanje. Ako osoba odluči da radi na određenim kompetencijama, ona može potvrditi napredak kroz ishode učenja u svakom koraku procesa učenja, a ako nije zadovoljna, može se lako vratiti na prethodne korake, pronaći jaz i ponoviti proces. Sa ovim modelom imamo za cilj da izgradimo bazu znanja i bezbedno mesto gde budući seoski domaćini mogu da potvrde svoja dostignuća kroz saradnju i recenzije kolega.

Naš sledeći korak je da povežemo sadržaj sa okvirom kompetencija razvijanjem ToT[4] (Trening trenera) programa koji nas vodi do razvoja veština kod seoskih domaćina. A prva stvar koju treba da uradimo je da izgradnimo bliski odnos sa budućim trenerima.

Autor teksta:
Sanja Milosavljević

Literatura:

1. https://learn.filtered.com/
2. https://www.mckinsey.com/
3. https://www.oecd.org/about/members-and-partners/
4. https://www.consultancy.uk/news/27012/flexibility-and-reskilling-top-priorities-for-uk-employers

[2] Casa Netural, Elisava, Holis, Materahub, CDOP, Kobiety, Radosa Partneriba
[3] LifeComp, EntreComp, DigComp, GreenComp
[4]  Tot – Train of Trainers