Vrmdžanje u slici i reči – ili ko stoji iza vizuelnog identiteta Rural HUBa <3

Vrmdžu sam upoznala puno pre moje prve posete ovom sasvim obično, neobičnom mestu u Srbiji. Dragana Tomić Pilipović je „krivac“ za moju bliskost sa ovim selom. U početku, samo izgovaranje imena sela Vrmdža,izazivalo je osmeh kod mene, a kod sagovornika, koji bi po prvi put čuli naziv, zbunjenost. Kako sam inače, brljiva u govoru, a i volim da izmišljam reči, najčešće bi to prihvatali kao moju izmišljotinu ili kao da sam ponovo pogrešno upamtila ime! Ništa od toga, Vrmdža stvarno postoji, a i dalje mi izaziva osmeh, sa tim imenom koje prosto zvuči nekako neobično zabavno!

I ako mi je mamila osmeh na neviđeno, prava veza nastaje, kada me Dragana poziva da uradim logo i vizuelni identitet za Rural hab, koji je te 2014. bio u nastajanju. Tako je počelo naše inspirativno putovanje i kreativna saradnja. Naše prijateljstvo se učvrstilo, a spontano kroz proces zavolela sam i Vrmdžu, koja je nekako od početka bila sastavni deo priče. Na naše zadovoljstvo priča sa Rural habom se nastavlja i raste, a Vrmdža samo pojačava svoje prisustvo u svemu tome!

Volela bih pre utisaka o samoj Vrmdži, da podelim sa vama ukratko priču o nastanku loga za  Rural HUB. Proces stvaranja loga bio je zanimljiv, komunikativani obećavajući od samog početka. Uokvirili smo traganje unutar ključnih pojmova: priroda, zemlja, stvaranje, žena, porodica, ekologija, veza selo i grad. Pristup promišljanju dizajna bio je od početka organski i celovit, uz sinergiju vrednosti kako ruralnog tako i urbanog okruženja, koje predstavljaju sastavni deo projekta Rural haba.

Sve to je u velikoj meri odredilo budući znak, bilo mi je nekako jasno da treba da bude čist i jasan, crtački sveden, upečatljiv na prvi pogled, lako pamtljiv i asocijativno prepoznatljiv. Takođe, bilo mi je važno da pored vizuelne komunikacije, sadrži i jasnu pozitivnu poruku, koja ga ne definiše, ni kao ruralni, niti kao urbani, nego kao nešto što povezuje i afirmiše obe strane. Takav proces nekako prirodno nas jedoveo do – maslačka!

Maslačak nudi prepoznatljivost, prisutnost i radost! Jako važan je u prirodi, ključan u procesu prolećnog ranog oprašivanja, njegovo odsustvo iz prirode znak je opasnosti. Pritom je lep, jestiv, lekovit i ludo zabavan, dok leti i komunicira<3

Maslačak je prisutan kako u ruralnim tako i u urbanim sredinama. Sadrži mogućnost promene i evoluiranja, krhak je i snažan istovremeno! Zavodljivost kojom je izgrađen od jednog elementa koji se ponavlja, iz žutog cveta do prozračne lopte, upravo onako kako treba da raste i razvija se Rural hab. Njegova fraktalna struktura dala je mogućnost da znak lako svedem na ornamentalan, čime pored maslačka, otvaraju se i druge moguće analogije sa znakom. Lako je u znaku pored maslačka prepoznati rozetu, manadalu, heklani ručni rad…

Ali na kraju, kao i na početku, ostaje naš maslačak, da leti i rasprašuje pozitivnu energiju, šireći svoju misiju, kroz ljude, kroz projekte i radionice, kroz prostor Rural haba, još dugo!

Pre dve godine, u leto 2016, prvi put sam posetila Vrmdžu, nekako neosetno već mi je bila bliska, a sad je samo trebalo da se i fizički povežemo! Ako izuzmemo jak utisak gostoljublja, jer sam u poseti kod prijatelja i uživam u druženju sa njima, a posebno sa Lenkom i Vasom, što je, ipak, neprocenjivo i neprepričljivo <3 Onda ostaje da se potrudim i prenesem druge utiske, kojih ima sasvim dovoljno. Za početak, mala zanimljivost vezana za signal mobilne telefonije, koji je ovde sasvim čudljiv i nepredvidiv, čas ga ima, čas ga nema.  Zato, imate poseban panj, kao postament za skulpturu, sa kojeg lakše „hvatate“ signal. Popnete se na njega, uspostavite vezu i na kratko, koliko traje razgovor, osećate se kao skulptura u parku.

Kroz rad na Eko priručniku o selu Vrmdža, kao i iz razgovora, donekle sam bila pripremljenana susret sa ljudima, meštanima Vrmdže. Ovde su oni raznoliki i izmešani, selo-grad, stranci-domaći, domaći stranci…što sve, ipak, treba shvatiti pre kao fenomen, nego kao utisak, ili možda – kao fenomenalni utisak! Pored toga, najjači utisak na mene u direktnom susretu ostavila je priroda,  koja ovde poziva na otkrivanje! Samo se prepustite, možda vas presretne i nasmejani panj divljeg praseta, ili šta ko želi da vidi, igra je u pogledu koji otkriva!

Čudnovata topografija mesta, vijugava, zrakasto razuđena, senovita kombinacija planinskog, mističnog, pomalo surovog, u kontrastu sa pitomim kotlinama i vidikovcima koji nas pozivaju, da na trenutak zastanemo i malo kontempliramo. Sva ta zgusnutost, sa putićima koji vijugaju, penju se i spuštaju, kao da je stisnuta u zagrljaj od brežuljaka sa kultivisanim livadama, koje se šire u neki zavodljivi predeo, nalik predelima Toskane 🙂

Taj utisak samo mi je potvrđen ovog leta, kada sam ponovo šetala Vrmdžom, istraživački, jer smo bili u procesu pravljenja zabavne mape sela. To je zaista moguće u Vrmdži, jer i sama šetnja jako je zabavna, mada sve vreme ste u lakom planinarenju. Dok hodate, priroda se menja pred vama, senke i odsjaji, voda, biljke i životinjice. Iskaču panorame, iznenada puknu vidikovci, zalutate u zaseoke. Vreme je bilo promenljivo, pa smo udaljene delove obilazili i kolima. Usput se pozdravljali sa meštanima, popričali, neki su nas i ugostili, uz obaveznu kafu i slatko. Prateći vijugave puteve ovog krakatog sela, uputili smo se ka drugom kraju i zavržili opet u gostima.  Rtanjski centar zdravog života, oaza mira. Harmonija i smirenost, kojom domaćini žive i misle, oseća se na ovom mestu u potpunosti. Što je ustavri odlika svakog mesta na kojem je čovek uspostavio sklad sa prirodom. Tu smo se ispentrali u kućicu na drvetu, lebdeli u čaurastoj ljuljašci na orahu, obišli imanje i joga centar, jednom reči – uživali. Sutra dan je prestala kiša, pa smo nastavili istraživanje iz našeg centrale Rural haba, na drugu stranu, preko brda, pešice. Sputili smo se kod prodavnice, pozdravili meštane koji sede i radoznalo gledaju. Svratili opet na kafu, ovaj put i rakiju, a probali smo i turšiju od grožđa. Zatim, laganim korakom popeli se na Vrmdžanski grad, arheološku lokaciju, ali i jedan od nekoliko vidikovaca sela.

Svetlost koja probija kroz krošnje dok se šetate, zvuk reke u pozadini, „zborno mesto“ leptira u blizini izvora, jezero, Rtanj koji vas prati ili pa se sakrije, ritam disanja, čak i za nas astmatičare, čist vazduh….da, zvuči kao reklama za neko banjsko lečenje, ili već viđeni zaplet bajke, ali nije! Ustvari, samo je jedno od  jednostavnih otkrivanja prirode, koje se uvek iznova dešava, kada uspete da napustite grad i dokopate se ovakvog parčeta čiste prirode, kao što je Vrmdža!

Autor teksta:

Mira odVila,

krvna grupa- entuzijsta, lični izbor- nezavisni stvaralac, sasvim namerno- slobodan umetnik, po školi- radnik u kulturi, zbog ljubavi – autentična domaćica, intuitivni mislilac, jer ne ume drugačije, revolucionar idealista, jer veruje u bolje sutra… Ukratko, između svega raznog, dizajner za Rural Hub i letnji šetač zrakastim predelima Vrmdže 🙂

Autorski tekst je nastao u okviru projekta „Budi rurban po sopstvenoj meri i želji“  koji ima za cilj povećanje vidljivosti i atraktivnosti života i rada u ruralnim sredinama na nivou pojedinaca, porodica i lokalnih inicijativa.

Projekat je podržan od strane:
Opštine Sokobanja i projekta nemačke razvojne saradnje „Podsticanje zapošljavanja mladih“, koji realizuje Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije, uz podršku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva privrede i Nacionalne službe za zapošljavanje.