Radionica: Rural HUB kao referentni model ili u petak smo VRMDŽALI

Sa željom da se promoviše koncept HUB-a u ruralnoj sredini, kao i da se prikaže model Rural HUB-a Vrmdža koji sada posle dve godine rada može da posluži kao uzor za primenu u ruralnim sredinama širom Srbije,  u petak, 17. novembra u Beogradu uz podršku i gostoprimstvo GIZ YEP projekta održana je radionica Rural HUB kao referentni model.

Učesnici radionice su bili ljudi koji samostalno ili u okviru organizacijeu kojoj rade pokreću ili podržavaju poduhvate socijalnog preduzetništva i veruju da je udruživanje bazirano na razmeni put prosperiteta društva. Zajedničko većini prisutnih je bilo i to da su poznajući Draganu dugi niz godina svedočili ostvarenju jednog preduzetničkog, ali i ljudskog sna. Inspirisani uspehom, koji je pre nekoliko godina, po mišljenju mnogih bio u praksi neizvodljivi proizvod mašte jedne žene, svi smo bili više nego raspoloženi da diskusijom damo mali doprinos daljem razvoju rural hubinga u Srbiji.

Ciljevi radionice su bili da se:

• kroz razmenu mišljenja i znanja prikaže snaga zajedničkog učenja,
• kroz pozitivne primere mapira kostur potencijalnog sadržaja i aktivnosti Rural HUB-a i njegov širi i dugoročni učinak u zajednici
• definiše referentni model HUBa koji se može primeniti i na druge ruralne zajednice.

U opuštenoj i nadasve prijateljskoj atmosferi, imali smo priliku da kažemo šta koncept HUB-a predstavlja za nas i koji je to idealni model kome težimo (Šta je naš “san”). Kako to obično biva kada se ljudi osećaju slobodno i sigurno da izraze svoj san, neopterećeni ograničenjima, došli smo do mnogobrojnih ideja i važnih zaključaka.

Neke od njih su da rural hub predstavlja potencijalni model povezivanja ruralnog i urbanog, počevši od fizičkog prostora u ruralnoj sredini čiji su korisnici ravnopravno iz ruralnih i urbanih sredina, pa do toga da razmenom znanja i jedni i drugi imaju benefite i bivaju obogaćeni za novo iskustvo. Posećivanjem jednog ovakvog mesta ljudi iz grada imaju priliku da uživaju u odmoru ili radu u prirodi, ali i da se upoznaju sa životom u selu i po sopstvenoj želji se oprobaju u seoskim poslovima, što je za savremenog čoveka dragocena “terapija” kroz dodir sa zemljom, ali i sa samim sobom i povratak iz virtuelne u realnu stvarnost.

Meštanima osnivanje ovakve zajednice daje priliku da  steknu kontakte, nova znanja i veštine, kao i da prikažu postojeća kroz ponudu proizvoda i usluga (domaća hrana, proizvodi domaće radinosti, usluge smeštaja…). Ovo govori u prilog tome da rural hub ima značajan pozitivan ekonomski uticaj na lokalne zajednice kroz rast prodaje domaćih proizvoda i promociju turističkog i kulturno-istorijskog sadržaja. Osim toga, doprinosi oživljavanju napuštenih ruralnih sredina, što povratno deluje podsticajno na mlade ljude da ostanu u selu.

U vremenu u kom je prostorna udaljenost postala irelevantna za razmenu informacija, a granice fluidne, međusobni uticaj različitih grupa i sredina je svakodnevan. Logično je ovakav trend iskoristiti da se udruživanjem prednosti sela i grada stvori novi koncept kao što je rurbanizam. S obzirom na rastuću populaciju svetskog stanovništva i procene da će nas do 2050. godine biti deset milijardi, potreba za hranom je sve veća, pa ne iznenađuje da se sve veća pažnja poklanja selu, kao primarnom izvoru jednog od najvažnijih faktora opstanka. S druge strane, u gradovima su locirani univerziteti i kompanije koji obezbeđuju tehnološko unapređenje proizvodnje i nova znanja iz svih oblasti ljudskog delovanja. Da bismo ove resurse uspešno udružili, potrebno je da približimo ljude, da im damo priliku da se upoznaju, čuju jedni druge i sinergetski efekat će doći spontano. Rural hub-ovi upravo mogu biti zajednički imenitelj različitih interesa i interesovanja i mesta gde se stvaraju zajednice koje će sticati širu sliku društva i raditi na njegovom unapređenju.

Ono što je na mene ostavilo poseban utisak je činjenica da je Dragana, osnivač(ica) Rural HUB-a Vrmdža, nekoliko dana ranije održala radionicu na istu temu sa grupom domaćinstava iz Vrmdže i tom prilikom čula njihovo mišljenje i viziju razvoja hub-a, jer ko bi bolje znao šta je lokalitetu potrebno od njegovih starosedelaca. Uvažavajući njihove potrebe postiže se neophodna sveobuhvatnost pristupa, ali i podrška i aktivno učešće meštana u razvoju ideje. Zbog toga oni koji su imali priliku da posete Vrmdžu hvale gostoljubivost i predusretljivost njenih domaćina.

Rural HUB Vrmdža je primer da je entuzijazam jednog čoveka dovoljan da se pokrene niz pozitivnih promena, jer ljudi prepoznaju ideje i akcije vođene srcem i voljni su da pruže podršku i poverenje, jer za uzvrat dobijaju nadu u bolje sutra koje će sami kreirati.

Autor teksta, učesnica radionice:
Marijana Ljubenović

Ovaj događaj je realizovan u okviru projekta nemačke razvojne saradnje Podsticanje zapošljavanja mladih (YEP) koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije.