OBUKA: Sedam principa učenja odraslih

Posted on mar 15, 2013 in Obuka | 2 Comments

Kako efektivno da realizujete obuku za odrasle

Svako (kako deca, tako i odrasli) uči na različite načine. Obučavanje odraslih nije baš nalik obučavanju dece. Odrasle osobe imaju ustaljena mišljenja i verovanja stečena životnim iskustvom, pa samim tim drugačije karakteristike i potrebe kada je učenje u pitanju.

Odrasle osobe treba da razumeju zašto nešto uče, kao i to da ono što uče ima neposredne veze sa njihovim preokupacijama i potrebama. Menjanje ustaljenog ponašanja odraslih osoba zahteva više od pukog davanja informacija posredstvom predavanja. Njima je potrebno dobro isplanirana, organizovana i izvedena obuka.

Šta je obuka? Ona je organizovana edukativna aktivnost koja se izvodi sa ciljem da se usvoje konkretna znanja u cilju poboljšavanja ili promena u nečijem znanju, stavovima ili ponašanju. Ljudi najbolje uče kada su u prilici da vide, čuju, pročitaju i učine.

Razumevanja sledećih 7 principa može u mnogome pomoći prilikom razumevanja motiva odraslih za sticanje novih znanja:

1. Odrasli moraju da žele da uče

Većina odraslih će želeti da uče, ako su svesni zašto je važno za njih da nauče određenu veštinu ili savladaju novu oblast znanja. Zbog toga je jako bitno da se jasno i konkretno objasne koji ciljevi se žele postići sa datom obukom i kakve će koristi učesnici imati od nje. Objašnjenje ciljeva i koristi od obuke se može obaviti u pripremnom procesu prilikom pozivanja učesnika na obuku, ali takodje i na početku same realizacije obuke od strane trenera. Ukoliko se suočite sa pojedincem koji se opire učenju nove veštine tokom obuke, dajte konkretne primere koji će pomoći datoj osobi da shvati korist. Npr. Da li će im novo znanje ili veština učiniti posao lakšim? Da li će poboljšanje veštine i znanja uticati da imaju bolje plaćen posao, bolju poziciju u firmi?

Jaka želja za učestovovanjem u određenoj obuci je esencijalna za prenošenje znanja u okruženju odraslih. Ako pojedinac ne želi da nauči ono što je navedeno u ciljevima obuke, mnogo je produktivnije i za pojedinca kao i za ostale učesnike da ona / on ne prisustvuje obuci.

2. Odrasli uče samo ono što osećaju da im je potrebno da nauče

Ovaj princip ističe značaj da se prilikom obuke držimo same suštine teme. Odrasli dolaze na obuku sa jasnom idejom šta treba da nauče, zato odolite iskušenju da u svom treningu koristite uopštenu priču, bez konkretnih primera. Često treneri u želji da prenesu što više znanja i veština, uključuju u obuku ¨lepo-za-znati¨ veštine i znanja, koja mogu samo opteretiti i zbuniti učesnike.

3. Odasli uče radeći

Odrasli nisu baš oduševljeni kada moraju da prisustvuju klasičnim predavanjima, ili kada se obuka sastoji od detaljnih, predugih i/ili dosadnih instrukcija. Treba im omogućiti da imaju dosta mogućnosti da aktivno učestvuju u procesu učenja. Za njih je jako bitno da mogu da primene i vežbaju nove veštine, a ovo dovodi do veće motivacije za učenjem i posledično veće podrške u primeni novih znanja u njihovom radnom okruženju.

Zadatak trenera je da ohrabruje diskusije i aktivnost – zapamtite to, jer ukoliko nisu aktivni, verovatno neće ni naučiti mnogo. Zato im treba dati što više prostora i vremena da u toku obuke vežbaju novostečena znanja i veštine, uz naravno zabavu i pozitivnu atmosferu. Budite kreativni u osmišljavanju toka Vašeg predavanja.

4. Odrasli uče rešavajući praktične probleme

Odrasli žele da znaju »Šta tu ima za mene?« – ŠTIZM pitanje! Zbog ovoga je bitno da su primeri relevantni za okruženje u kojem rade i zbog toga osigurajte da primeri ili slučajevi koje koristite u obuci reflektuju njihovo stvarno radno okruženje.

Ukoliko ne poznajete njihovo radno okruženje uvek imate mogućnost da pozovete učesnike da daju svoje lične primere, i da na taj način dodjete do osnove za dalju diskusiju i rad. Učenje će tada biti mnogo prirodnije i efektivnije.

5. Odrasli uče kroz primenu prošlih iskustava

Ključ leži u pomaganju učesnicima da kroz povezivanje sa prošlim iskustvima, dodju do novih poboljšanih načina kako se rade određene stvari. Na obuci ohrabrujte učesnike da daju odgovore i argumente za i protiv veštine, kao i sadržaja koji je predstavljen. Ovo će im pomoći da integrišu nove informacije sa prošlim iskustvima.

Ovo može biti jako izazovna situacija za trenera, ali imajte na umu, da jedino ukoliko učesnici integrišu nova znanja i veštine sa »starim« znanjima i veštinama, doći će do prave i iskrene promene u njihovom ponašanju. Ovaj princip se može najbolje razumeti kroz pojam Ciklusa učenja koji će biti detaljnije objašnjen u daljem tekstu.

6. Odrasli najbolje uče u neformalnom okruženju

Neki pojedinci imaju neprijatna sećanja na školske dane, zato je najbolje izbegavati bilo koji vid rangiranja, školskog rasporeda i striktnih pravila. Postavite grupu da sedi tako, da svi učesnici mogu da učestvuju i komuniciraju lako jedni sa drugim. Na slici je prikazan raspored za koji je utvrđeno da najbolje odgovara moderiranju diskusije među grupama

na-skolske-dane

* svaki sto bi trebao da ima blizu flipčart kako bi grupa mogla da prezentuje aktivnosti svog učenja.

Tokom moderiranja korisite humor i neformalnu diskusiju kako bi pomogli da se razbije formalna atmosfera klasične obuke ili radionice. Takođe organizujte obuku u formi gde učesnici mogu da mere svoj progres tokom predavanja. Jedan od načina da uradite ovo je da organizujete test pre treninga i prezentujete rezultate na početku obuke. Na kraju programa omogućite im aktivnosti koje će im pružiti da mere njihov progres, tako što će moći da uporede rezultate sa kraja obuke sa onim što su doneli na početku obuke. Ova vežba bi trebala da bude njihova lična odgovornost, tako da nemojte imati nikakva poređenja pred grupom, jer to može povrediti manje sposobne pojedince.

7. Odrasli najbolje uče kroz različite metode obuke

Statistika pokazuje da kombinacija različitih metoda učenja rezultira u višem nivou učenja nego kada se koristi samo jedan pristup. Npr., nisu svi odrasli vizuelisti, tako da za njih korišćenje audio-vizuelizacije i nije toliko efikasno.

Mnogi odrasli najbolje uče kroz lično učestvovanje u diskusijama i pronalaženju rešenja, zato budite sigurni da vaš program obezbedjuje ovakve aktivnosti.

Sedam principa nisu garant uspeha obuke, ali njihovo razumevanje i primena prilikom dizajniranja same obuke Vam može umnogome olakšati realizaciju iste. U tom cilju, takodje Vam može pomoći razumevanje ciklusa učenja, kao i stilovi učenja osoba prilikom prihvatanja novih znanja i veština.

Kolbov ciklus učenja

Teorija da svako ima preferencu za određeni stil učenja je sada univerzalno prihvaćena od strane trenera i stručnjaka za razvoj ljudi. Najuspešnija obuka /razvojna aktivnost se ostvaruje kada se metod izvođenja poklapa sa preferencama za učenje učenika, i kada učenik prodje kroz sve četiri faze ciklusa učenja. Zbog toga je korisno i bitno za uspeh obuke, imati dobro razumevanje kako i na koji način ljudi uče, tj. da kroz kombinaciju ciklusa učenja i stilova učenja osigurate i pomognete pojedincima da razviju svoj pun potencijal.

Koncept ciklusa učenja je prvo razvijen od Davida Kolba, koji je video učenje kao proces koji kao nijedan drugi proces, se može razdvojiti na delove, tj. faze. Ovaj model je najlakše objasniti kao proces koji se sastoji od četiri faze:

Sledeći grafikon to najbolje ilustruje:

sledeci-grafikon-najbolje-ilustruje

* David Kolb, Ciklus učenja

Ukoliko želimo da učenje bude efektivno, ljudi moraju da prođu kroz celokupni ciklus. Ovo znači da su u mogućnosti da preuzimu akciju, da stanu sa strane i posmatraju, i da rezultate svoje analize primene u praktičnim sitiacijama kroz nova promenjena ponašanja. Pa ipak, učenje ne mora da ide ovim redosledom. Moguće je da započnete iz bilo koje pozicije u ciklusu i da opet učite efektivno, ukoliko obezbedite da je svaka faza završena.

Honey & Mumford stilovi učenje

Honey i Mumford su razvili model koji pomaže pojedincima da identifikuju koji stil učenja im najviše leži i da pomoću te informacije organizuju svoj lični razvoj na najbolji mogući način. Poznavanja ovih stilova učenja, Vama kao trenerima omogućava da prepoznate različite stilove i da na taj način osigurate da svi učesnici prodju kroz sve četiri faze ciklusa učenja.

Postoje četiri stila:

PRAGMATIČAR
Pragmatičar mora da vidi vezu izmedju učenja i praktične primene tog znanja, voli da eksperimentiše sa idejama – da li to i kako funkcioniše u praksi.

REFLEKTOR
Reflektor uči najbolje kada je u mogućnosti da sedi pozadi i posmatra iz različite perspektive pre nego što donese neki zaključak. Voli natenane da analizira šta je novo naučio pre nego što počne to da primenjuje u praksi.

TEORISTA
Teorista uči pomoću pitanja, pronalazeći logiku iza pretpostavki i koncepata. Ceni kada ima intelektualni izazov. Ima logičan, racionalan pristup i teži da bude objektivan.

AKTIVISTA
Aktivista uživa da bude u centru pažnje, i baca se sa puno entuzijazma na praktične aktivnosti. Čim se neka aktivnost završi, ima želju da odmah prelazi na novu, bez želje da stane i sagleda šta je uradjeno i šta se novo naučilo.

Uživajte u istraživanju!

Pozdrav,
Dragana Tomić Pilipović

2 Comments

  1. sebastijan
    mart 31, 2013

    ovo je super

    Reply

Leave a Reply