Finalna prezentacija projekta „Otvorena škola za seoske domaćine“

Dana 14.12.2023. godine u prostorijama Zeleni grad, Sokobanja, Srbija, zvanično je završen programski deo aktivnosti u okviru Erasmus+ projekta Otvorena škola za seoske domaćine.

Pre skoro dve godine, sve ovo je delovalo strano i daleko ali ne i teško ostvarivo. Izazovi uklapanja partnera iz različitih evropskih zemalja, sa kulturološkim razlikama, pristupu poslu, metodologija u kojima se osećaju prijatno kao profesionalci, do definisanja samog profila seoskog domaćina, pa čak i samog prevoda tog pojma, su bili prisutni. U početku je bilo nejasno – šta znači pojam seoski domaćin, koji mu je sveobuhvat, kakav uticaj ima na zajednicu.

Nepune dve godine kasnije, u varoši Sokobanja na jugoistoku Srbije, mogli ste vidite punu salu, koja sa  nestrpljenjem čeka prezentaciju rezultata projekta i razgovor koji je usledio nakon toga. Oči su sijale od prepoznavanja i lične usaglašenosti sa onim što su predstavnice tima ispred CDOP-a imale da podele sa prisutnima.

Prvi deo događaja je bilo predstavljanje samog projekta, sa rezultatima kao što su:
1. Formiranje tima koji će raditi na projektu;
2. Razvoj Okvira kompetenci koji je poslužio kao ključni dokument u dizajn programa obuke za seoske domaćine;
3. Dizajn edukacija i edukativnog sadržaja za polaznike OŠSD;
4. Onlajn obuka i obuka uživo u selu Grotole u Italiji;
5. Prerastanje same obuke za seoske domaćine u pokret Seoskih domaćina koji su svoje zajedničke vrednosti  definisali u dokumentu pod nazivom Manifest za seoske domaćine; i na posletku;
6. Izrada Priručnika za seoske domaćine, koji ostaje, pored Manifesta, neka vrsta legata iza samog projekta.

Na naše veliko zadovoljstvo, imali smo tu čast da ugostimo dve polaznice OŠSD, koje su pohađale i onlajn obuku i obuku uživo u Italiji – Selena Jovanović i Ivana Mišković. Obe su pokazale ozbiljno interesovanje tokom trajanja obuke i nakon završetka iste, napredovale u vođenju svojih domaćinstava i inicijativa, kojima intenzivno pokušavaju da udahnu novi život u svojim zajednicama i pokažu da postoji budućnost za revitalizaciju ruralnih oblasti u Srbiji.

Drugi deo događaja je bio posvećen njima i njihovim autentičnim pričama. Podelile su svoj razvojni put, razloge zašto rade to što rade i koji značaj i uticaj njihove aktivnosti imaju na zajednicu čiji su deo. Ne samo neposredne zajednice u kojoj žive već i širi uticaj koji imaju na naše društvo u celini. Nakon njihovog izlaganja, mnogi su imali pitanja i želeli su da saznaju sve o njihovim budućim planovima.

Treći deo događaja je bio posvećen umrežavanju i neformalnom razgovoru prisutnih. Imali smo i to zadovoljstvo da ugostimo gđu Tinu Džons, koja je poreklom iz Amerike, ali se udala i došla da živi u Srbiji. I sama se bavi osnaživanjem mladih i žena i predstavlja aktivatorku u svojoj lokalnoj zajednici. Njeno iskustvo i njena životna i radna priča su svakako poslužili kao inspiracija i podstrek mnogim prisutnim ljudima u sali.

Glavni zaključci sa ovog završnog događaja:
1. Ljudima sa rurala je potrebno da ih ljude vide, čuju i prepoznaju kao ključne činioce ekonomskog razvoja jedne zemlje;
2. Oni su čuvari tradicije koji svojim delovanjem približavaju moderne tehnologije tradicionalnim vrednostima;
3. Ljudima koji su odlučili da ostanu na selu ili da dođu na selo, je važno da imaju iste ili slične mogućnosti ličnog i profesionalnog rasta i razvoja. Zemlja ostaje samo pusti parlog, ako nema pokretača promena na ruralu. Oni ne traže poseban tretman, već u najmanju ruku isti tretman koji imaju ljudi koji se sele u velike gradove.
4. Ovakva vrsta mikro zajednica, koje imaju potencijal da postanu makro zajednice, je potrebna. To otvara put njihovom umrežavanju, deljenju resursa, znanja i iskustva u okruženju koje ih razume, odnosno razume njihove potrebe, bez napora i dodatnog objašnjavanja razloga koji stoje iza njihovih izbora.

Manifesto projekta, možete preuzeti na ovom LINKU, a svojim potpisom možete izraziti vašu ličnu podršku za seoske domaćine.