Čajanka u Nepričavi, 13.4.2024. godine

I Šta je čajanka na način mreže Jezgro?

Čajanka je društveni skup na kojem se razmenjuju iskustva i znanja, sklapaju prijateljstva, kuju planovi za budućnost. Pije se čaj, izbegavaju se neprijatne teme, osim ako niste u najužem kružoku, poštuju se satnica i kućna pravila domaćina.

No, čajanka ne mora da bude mesto okupljanja na kojem se samo pije čaj i poštuju unapred dogovoreni maniri ponašanja – nema kašnjenja, postoji protokol kada je stil oblačenja u pitanju, narativ koji se koristi ili spisak prihvatljivih tema koje su deo ovakvog neformalnog skupa.

Čajanka na način mreže Jezgro, bi ukratko mogla da se opiše jednom rečju – sloboda. Sloboda da dođete, pomirišete, okusite, razmenite, budete stidljivi, budete klonuli duhom jer vam se baš dan ranije desilo nešto što je poremetilo vaše planove ili rutinu, budete umorni, zabrinuti… Budete čovek, u ovom specifičnom slučaju, budete žena, iako je bilo i muškaraca. Čajanka na način mreže Jezgro je mesto na kojem ste viđeni, na kojem vas čuju i prihvataju, baš takvim kakvi jeste, u svoj svojoj autentičnosti.

II Zašto smo se okupile?

Dobro pitanje u ovo naše vreme bi bilo: zašto se ljudi uopšte okupljaju? Nameće se jedan jednostavan odgovor – zato što nam je to potrebno. Ne da bismo ispunili neke kvote, ispoštovali formu a zaboravili na suštinu. Potrebno nam je da se okupimo, da se vidimo, da se dodirnemo, da nevidljivim silama budemo oslonac drugima, da služimo jedni drugima onim što posedujemo. I da se smejemo, radimo nešto, učimo nešto novo, usvajamo nove veštine i znanja i to one veštine i znanja za koje ne postoje posebne škole. Da usvojimo znanja koja nam omogućavaju da sedimo sa drugima u njihovoj zbunjenosti, kako je to lepo rekla jedna od korisnica mentorskog programa „Novo lice žene sa sela“, Nevena Savić. Okupljanje jeste prilika da vidite druge. Više od toga, to je prilika da čujete druge kako biste shvatili da niste sami, da još neko prolazi kroz slične izazove i probleme, ili ih je pravazišao, i sada može da sedi sa vama i vašim strahovima i nedoumicama. Da vas ne požuruje i neosuđuje. A to nam je svima potrebno, bez obzira odakle dolazimo i kuda smo se uputili.

III Staklo

U Nepričavi smo se okupile oko stakla. Mi, u našem jeziku imamo izraz – staklarija,  koji kao da ima i blago pežorativno značenje – kao starudija, kao nešto što nam je višak i nepotrebno. Kao da smo postali oholi kada je taj plemeniti, tihi materijal u pitanju. Staklo možete da reciklirate bez gubitaka, odnosno možete da ga reciklirate u nedogled, dok ono samo ne može da se razgradi u prirodi, dakle, neuništivo je.

Možda smo se toliko vezali za plastiku, da smo zaboravili na tegle, teglice, flaše, činije i piksle. I na moć da uz jednostavne i stare tehnike, damo nov život svim onim teglama i čašama i vazama koje stoje po tavanima i čekaju da ih neko ponovo otkrije.

Ako je sudeći po većini komentara – na selu, staklo se često i rado ponovo koristi. Moje iskustvo iz grada kaže da tegle od voljene nam zimnice, završe ili prašnjave i memljive po nekim podrumima, dok se neko ne seti da ih izbaci pored kontejnera ili jednostavno bačene, kao da su za jednokratnu upotrebu.

Šta smo mi to radile u subotu, 13.4.2024. godine u Nepričavi? Učile smo tehniku ecovanja i oslikavanja stakla od ekspertkinje u datoj oblasti Sare Masnikose, a imale smo i kratku prezentaciju teknike izrade vitraža na staklu.

Kako su sami ko-orginazatori radionice novog života stakla naveli „Creative GLASS LAB je deo inicijative Kreativno staklo Srbije i predstavlja inovativni program revitalizacije i očuvanja starih tehnika paraćinskog staklarstva, uglavnom onih koje su se koristile u 19. veku i na početku 20. veka, poput ecovanja, matiranja, oslikavanja stakla i šlifovanja. Lab je do sada održan više puta a na ovoj radionici polaznici će naučiti kako da od stare staklene paraćinske ambalaže, konkretno tegle, naprave novi upotrebni predmet, kao i kako mogu koristiti ove tehnike u funkciji redizajna pakovanja za svoje proizvode, ukoliko koriste staklene tegle i posude.“.

Najlepši deo radionice je bio zvuk tišine u kojoj su žene prvo slušale, pa gledale šta gđa Masnikosa prezentuje, i onda pustile mašti na volju i krenule u eksperimentisanje sa ecovanjem i oslikavanjem stakla. Ecovanje, u mojoj slobodnoj interpretaciji je postupak nagrizanja radne površine {stakla, metala} kiselinom. Tako ugravirani šabloni ostaju trajno na površini koja je ecovana. Kao uspomenu i suvenir sam kući ponela jednu teglu „kraljicu“ sa diskretnim apstraktnim motivima, kao veliki znak pažnje i poštovanja jedne od učesnice radionice. U meni se javila želja da tehnikom ecovanja napravim tegle za majčicu, na kojima će pisati Duša. Pa svaki put kada koristim nešto od onoga što majka napravi da se ne pitam, ko mi je poklonio ovu teglu sa zimnicom?

Što se tiče oslikavanja stakla, nema granica i šablona po kojima radite. Vaša mašta je granica.

IV Vrednost čajanke u Nepričavi ili šta je Zajednica?

Zajednica je mesto okupljanja – spolja ili iznutra. Skoro godinu dana radimo sa ženama koje su deo projekta „Novo lice žene sa sela“. Mnoge su se prvi put srele i upoznale uživo tek u aprilu, u Nepričavi. Zajednica je ono što grade one same od početka uz pomoć mentora i organizatora ovog projekta. Otuda ne čudi što, iako su se mnoge viđale samo preko Zoom platforme u proteklih 10 meseci, imaju osećaj kao da se znaju odavno, kao da su zajedno stvorile mnoge zajedničke uspomene. I tako ste mogli da čujete da upadaju jedna dugoj u reč, jer imaju toliko toga da kažu jedna drugoj, da se grle i smeju, da upćuju savete i sugestije u ljubavi, onako kako biste to sasvim spontano uradili sa nekim koga poznajete godinama.

Zajednica je mesto gde su svi za jednoga – naša ženska zajednica je mesto gde su sve za jednu. Bolje od svake fotografije, to je moglo da se „vidi“ u očima koje se cakle, u zagrljajima, u slobodnom kretanju po imanju na kojem su se prvi put našle, a koje osećaju kao siguran prostor u kojem su dobrodošle. To je vrednost ne samo ove čajanke već celokupnog projekta – kako se osobe koje se nikada nisu srele ranije, koje dolaze iz različitih krajeva Srbije i koje su različitog imovinskog stanja ili obrazovanja, od srca smeju, povezuju i  najvažnije, osećaju bliskost.

Čajanka u Nepričavi je bila poligon koji je pokazao da smo svi ranjivi, svi možemo da budemo uplašeni, da pogrešimo, a podržavajući korektivni faktor je upravo Zajednica mreže Jezgro.

Mnoge žene se osećaju usamljeno, izolovano, ponekad ludo i neshvaćeno od strane svoje najbliže okoline. Zbog toga se plaše ponekad da puste glas. Ovde, u ovoj Zajednici mogu, po njihovom svedočenju da budu to što jesu, da imaju Zajednicu koja ih čuje i prepoznaje i prihvata sa svim snagama i slabostima, nedoumicama i problemima i da se ne stide da budu ranjive, jer znaju da ovde mogu da nađu jedno mesto, tako preskupo u ovo naše vreme – na kojem mogu da nađu bliskost.

V Šta je mreža Jezgo?

Mreža Jezgro je mesto susreta, smeha i radosti. To je mesto na kojem možete da budete to što jeste i da vas drugi prihvataju bez kritike i osude. Možda sam pod velikim utiskom jer nije prošlo dovoljno vremena da se emocije slegnu ali za mene je mreža Jezgro jedno sestrinstvo sa pravilima koja se menjaju sa svakom novom sestrom koja se pridruži.

Nedostaje nam bliskosti, rekla bih, a mreža Jezgro je neiscrpni vrč bliskosti i podrške.

Mreža Jezgro je resurs u proširenom smislu te reči – vreme, znanje i veštine ali i razumevanje, podrška i zajedništvo, bez obzira na to ko ste i odakle ste, sve dok su vam ljudske i životne vrednosti u skladu sa vrednostima ove mreže.

VI Umesto zaključka

Zapitajte se:

1. Šta očekujete od zajednice kojoj pripadate? Kada odgovorite na ovo pitanje, znaćete šta je to što vama treba.
2. Šta je to što možete da date zajednici? Kada odgovorite na ovo pitanje, znaćete kako možete da služite zajednici u najplemenitijem smislu te reči.
3. Kako izgleda idealna zajendica za mene? Kada odgovorite na ovo pitanje, znaćete ka čemu težite kada je vaša neposredna zajednica u pitanju.