Pokret seoskih domaćina/domaćinki?

Pojedinačne inicijative

Na koji način bi seoski domaćini mogli da unaprede pojedinačne inicijative? Kako bi seoski domaćini mogli biti prepoznati i kao novo zanimanje i kao potencijalna alternativa postojećim zanimanjima? Na koji način bi seoski domaćini mogli da imaju pozitivan i relevantan uticaj?

Ova pitanja se mogu rešavati iz nekoliko perspektiva, ovde bih želeo da naglasim nešto o čemu smo već interno razgovarali kroz projekat i sa seoskim domaćinima: kako da ovo što radimo postane pokret. Ili bolje rečeno: kako preći od 1) pojedinačnih inicijativa do 2) prakse koja postoji unutar jedne zajednice do 3) pokreta. Trenutno, većina pronađenih inicijativa seoskih domaćina uglavnom su individualne inicijative ili inicijative malih grupa: pojedinci ili grupe ljudi koji bi želeli ili koji su odlučili da promene svoj životni stil i imaju uticaja na lokalu. Ali, da bi unapredili svoju praksu, bili prepoznati i imali veći uticaj, domaćini bi trebalo da prevaziđu dimenziju koja ih ograničava na individualnu dimenziju i dimenziju malih grupa.

Zajednica

Pre svega, seoski domaćini bi trebalo da se međusobno povežu i postanu Zajednica okupljena oko prakse[i], panevropska (globalna?) onlajn zajednica praktičara koji raspravljaju o tome šta rade i kako da poboljšaju to što rade. Dok bi Zajednica koju povezuju interes(n)a strana priče raspravljala samo o zajedničkim temama, Zajednica prakse se odnosi na praktičare koji raspravljaju ne samo o zajedničkim zainteresovanim stranama već i o zajedničkoj praksi. U takvoj zajednici, novopridošlice će se polako uključivati u diskusiju i vremenom doći do jezgra zajednice, stupajući u kontakt sa iskusnijim domaćinima, s obzirom na to da obično, u onlajn zajednici 1% korisnika aktivno kreira većinu sadržaja, 9% kreira neki sadržaj i učestvuje u diskusijama a 90% samo poštuje – pravilo od 1%. Odnosno, neće se svi angažovati na isti način u isto vreme, ali možemo podržati sve da polako stiču iskustvo i postanu angažovaniji. Ovde je zajednica važna za stvaranje veza, deljenje informacija, pružanje podrške i unapređenje svih aktivnosti. Zbog toga su kreirani odeljci Zajednica i Forum na OSVH platformi!

Pokret

Ali zajednica se ne kreće nužno ka zajedničkom cilju. Zajednica bi mogla da bude mesto gde ćemo samo razgovarati i pomagati jedni drugima, i ništa više od toga, što znači da bi to možda moglo biti dovoljno za seoske domaćine. Da li su inicijative naših seoskih domaćina dovoljne? Da li se seoski domaćini prepoznaju i kao novo radno mesto i kao moguća alternativa postojećim zanimanjima? Da li seoski domaćini imaju pozitivan i relevantan uticaj? Da li seoski domaćini mogu da rade bez podrške kreatora politike i javnih institucija? Ako je odgovor na bilo koje od ovih pitanja „ne“, onda nam je možda potrebno nešto više… možda pokret. Stoga nam je potrebno da svi (ili većina) seoskih domaćina budu 1) usklađeni sa istim ciljevima, 2) sa organizacijom i 3) sa specifičnim zajedničkim aktivnostima kojima se postižu ti ciljevi. Ali kakva vrsta pokreta je potrebna?[ii]

1. Alternativni pokret: promene u vidu samousavršavanja kod pojedinaca;
2. Reformski pokret: promena nečega specifičnog u vezi sa društvenom strukturom;
3. Religijski/iskupiteljski pokret: promena ili duhovni rast kod pojedinaca;
4. Pokret otpora: sprečavanje ili poništavanje promena društvene strukture;
5. Revolucionarni pokret: onaj koji u potpunosti menja svaki aspekt društva.

Pokreti iz realnog života su obično mešavina navedenih, tako da bi pokret Seoskih domaćina mogao da debatuje o tome kako da se organizuje, ali i da li će fokus i dalje biti na pojedincima ili na društvenoj strukturi. Štaviše, ne zaboravimo da društveni pokreti imaju svoj životni ciklus[iii]: 1) nastanak, 2) spajanje, 3) birokratizacija i 4) pad. Seoski domaćini su verovatno na prvom koraku (nastajanju), a verovatnije čak i pre faze nastajanja. Ovo je podsetnik da se pokret mora izgraditi i negovati, da ne počinje automatski i ne funkcioniše magično bez napora i organizacije i, takođe veoma važno, da kada se postignu ciljevi, pokret može da se ugasi. Hajde onda da razgovaramo o tome koje ciljeve pokret seoskih domaćina želi da postigne! Na kraju krajeva, na seoskim domaćinima je da razgovaraju i odaberu da li samo žele da se fokusiraju na sopstvene individualne inicijative ili žele da postanu zajednica sa proširenom podrškom, ili žele da prerastu u pokret sa većim uticajem. Ne postoji automatski recept za sve ovo, samo podsetnik da bi uz veći obim, veću saradnju i naprednu organizaciju seoski domaćini mogli da poboljšaju ono što rade i to ne samo među sobom već i sa celokupnim društvom.

Tekst: Masimo Menikjeli, (Elisava, Barcelona School of Design and Engineering – UVic-UCC),
Fotografija: Elena Elizondo (Elisava, Barcelona School of Design and Engineering – UVic-UCC),
Prevod: Sanja Milosavljević, (Centar za društveno odgovorno preduzetništvo – CDOP).

[i] Jean Lave and Etienne Wenger, Situated Learning: Legitimate Peripheral Participation (Cambridge University Press, 1991), http://books.google.com/books?id=CAVIOrW3vYAC&dq=Situated Learning: Legitimate Peripheral Participation; Linda C. Li et al., “Evolution of Wenger’s Concept of Community of Practice,” Implementation Science 4, no. 1 (March 1, 2009): 11, https://doi.org/10.1186/1748-5908-4-11.

[ii] David Aberle, The Peyote Religion Among The Navaho, 1st ed. (Chicago: Aldine, 1966).

[iii] Jonathan Christiansen, “Four Stages of Social Movements,” in Sociology Reference Guide: Theories of Social Movements, 2nd Ed., ed. The Editors of Salem Press, 2nd edition (Ipswich, Massachusetts: Salem Press, 2016), 14–25.