LIDERSTVO: „Virdžina“ u kancelariji

U današnjem poslovnom svetu, ne uspevaju oni koji su savršeni nego oni koji su izuzetni u onom što jesu!

Žene, žene, žene – privatno ili poslovno one privlače pažnju. Neki kažu one su komplikovane, a neki da su kompleksne. Ja kažem da su i muškarci i žene bića koje nose sopstvene pečat originalnosti i kreativnosti. Pre se može reći da je ženama teži put u pronalaženju te svoje originalnosti i načina njenog iskazivanja u okruženju koje ih baš i ne podstiče na takav korak – naročito poslovno.

Intrigantna je informacija koliku količinu novca  poslovni svet ulaže u obučavanje zaposlenih „novim“ veštinama kao što su: saradnja, povezivanje, timski rad, sposobnost da se suočavamo sa stresnim situacijama, briga za razvoj proizvoda, usluga i kupaca. Pitate se zašto? Većina žena upravo poseduje ove sposobnosti, ali ih poslovni svet, koji funkcioniše na muški način, ipak ignoriše. Kompanije zapravo zapošljavaju i unapređuju one žene koje najbolje imitiraju muškarce, i tako osnovni muški model po kojem se poslovanje odvija ostaje netaknut. Zašto organizacionoj kulturi nije stalo do celokupnog korišćenja svih zaposlenih?

Strategija uklapanja

 Mnoge žene (kao i mnogi muškarci) veruju da moraju primenjivati tradicionalni poslovni stil kako bi drugi primetili njihov potencijal za napredovanje. Iako današnja organizaciona kultura ne odgovora ženskom stilu, žene pokušavaju da se uklope. Naučile su kako da budu uporne, kako da saopšte svoje stavove, kako da donose konačne odluke i kako da se oblače na aseksualan način.

Prema Nensi Bankroft, autorki knjige „Ženski put ka uspehu“, one se uklapaju u tradicionalni poslovni stil, koristeći pet različitih strategija ponašanja: Imitatorka, Žena vojnik, Balanserka, Tragačica i Integratorka.

Imitatorke su takmičarski nastrojene i vođene su željom za uspehom. Uspeh definišu na uobičajen način. Uzor im je uvek najagresivniji muškarac, njegovo ponašanje imitiraju najbolje što mogu i usredsređuju se na određivanje i postizanje ciljeva koji će im obezbediti veću odgovornosti i dalje napredovanje.

Žene vojnici su one čiji je marljiv rad osnovna snaga ove strategije. Motivisane su željom da udovolje drugima i da uvek imaju prave odgovore. Oko njih ćete često videti nagomilane predmete bez obzira na kom projektu trenutno rade.

Balanserke žele da imaju sve. Žele poslovni uspeh, sređen porodični život i mnogo prijatelja. Mogu se naći razapete između posla i privatnog života. Na poslu često kombinuju urođene sposobnosti sa stečenim veštinama kako bi mogle istovremeno i da sarađuju sa drugima i da im se suprostavljaju. Balanserke mogu na primer, hrabro odbiti unapređenje ukoliko ono podrazumeva promenu mesta boravka, jer žele da im deca i dalje pohađaju istu školu.

Tragačice tragaju sa samouravnoteženošću. Iako su zainteresovane za uspeh u karijeri, one definišu pravi uspeh kroz sposobnost ispoljavanja svoje celokupne ličnosti u poslovnom svetu. Tragačice su spremne da ispitaju mnogobrojne načine koji će im pomoći da to postignu.

Integratorke očekuju klasičan uspeh i uglavnom ga i ostvaruju. One imaju ili su ga razvile, jako osećanje samopoštovanja koje vodi ka izvanrednim rezultatima kako na poslu tako i u drugim aspektima njihovih života. Postižući ravnotežu, one znaju i izražavaju se u potpunosti. One su istovremeno uporne, moćne, sposobne i ženstvene.

Izbor strategije zavisi kako od ličnog razvoja, tako i od poslovnog okruženja. Jedna žena može primenjivati više strategija, ili prelaziti iz jedne u drugu, pa čak uključujući i opciju da koristi ponovo neke koje je pre već koristila.

Za žene koje su vaspitavane tako da cene međuljudske odnose, da pomažu, da budu jednake i brinu o drugima, često susret sa poslovnim okruženjem (i društvom) predstavlja šok, jer se osećaju kao da su im njihove ženske karakteristike beskorisne, čak ometajuće. U svojim nastojanjima da doprinesu uspehu kompanije, poslovne žene pristaju na određene prilagođavanja i suočavanja sa ograničenjima kada su uticaj, moć, značaj i jednakost u pitanju.

Moć i uticaj

 Uticaj je osnovni sastojak svakog uspeha. Ako se nečiji planovi i ideje prihvataju, znači da ga drugi cene. To istovremeno znači da neko poseduje potencijal za napredovanje. Nemogućnost uticanja na druge je osnovni problem za žene na njihovom putu ka uspehu. Među silama koje ne dozvoljavaju ženama da budu uticajni igrači su sklonost da smiruju neprijatne situacije i da izbegavaju konflikte, da ih drugi smatraju miroljubivim, da postavljaju mnogobrojna pitanja i da im dodeljuju – uvek istu – ulogu osobe na koju se mogu osloniti.

Kada ženu smatraju miroljubivom ili defanzivnom, njeni napori da utiče na druge mogu biti neprimećeni ili odbačeni. Ženama se obično priznaje sposobnost da pruže kvalitetnu podršku drugima; stoga ih često zapošljavaju u odeljenima za upravljanje ljudskim resursima, finansijama ili informacionim sistemima. Iako u tim odeljenima žene mogu imati određeni uticaj, veoma će teško napredovati ka višim nivoima donošenja odluka. Ženama se obavljanje ovih poslova ne vrednuje kao upravljačko iskustvo koje je neophodno za prelaženje na više nivoe.

Moć se iskazuje kroz nečiju sposobnost da usmerava, naređuje i kontroliše – ali smatra se da žene nisu sposobne da neposredno koriste moć. Većina žena moć koristi drugačije od muškaraca. Žene će češće svoju moć podeliti sa saradnicima. Žene koje se opredele za podelu ovlašćenja da bi izgradile poverenje i razvile timski rad i podređeni i menadžeri smatraju slabićima. Žene često druge smatraju saradnicima umesto striktnog ja sam nadređen ti si podređen odnosa. Pri upravljanju velikim kompanijama radije se rukovode doprinosima a ne položajima, pridajući značaj pojedincima u skladu sa njihovim idejama.

Svako ko želi da napreduje mora biti uočljiv, ali uočljive žene često postaju poslovne „dekoracije“ ili mete direktnog uznemiravanja. Ambicioznoj ženi je važno da se izdvoji u konkurenciji kako bi dobili projekat ili unapređenje. Obraćanje pažnje drugih na sebe – uočljivost – predstavlja osnovni korak za napredovanje u organizaciji. Ova pažnja je za žene i neophodna i problematična.

Slabije šanse

Mnoge žene osećaju da moraju dvostruko više da rade i da budu dvostruko bolje od muškaraca kako bi imale podjednake šanse da dobiju projekat, unapređenje, nagrade i mogućnost za sticanje određenog iskustva – podjednaku šansu za uspeh. Mnoge žene misle da će drugi primetiti dobro urađen posao i da će ga nagraditi, te nastoje da svoj posao rade najbolje što mogu. Marljiv rad se očekuje i od muškaraca i od žena, ali često se žene iskorišćavaju  zbog svoje spremnosti da prionu na posao.

Ženski prirodni stil se razlikuje od muškog. Ženski pristup je obično demokratski, sveobuhvatan i orijentisan ka prostupcima pri postizanju rezultata, dok je muški uglavnom hijerarhijski, pravolinijski i orijentisan  ka ciljeivima pri postizanju istih rezultata. Na  primer, žene lako uspostavljaju odnose sa ljudima na svim nivoima u kompaniji. Muškarci su manje zaitneresovani za uspostavljanje odnosa sa onima od kojih neće imati nikakve koristi i uglavnom su zainteresovani da uspostave odnose sa osobama na vlasti ili sa onima koji će im omogućiti pristup posebnim informacijama.

U poslovnom svetu naglašavanjem ženskih kvaliteta ostvaruje se bolja saradnja, timski rad, temeljno razmišljanje, kao i lična briga za kupca i proizvod. Ženske osobine su neophodne da bi posao bio fleksibilniji, prilagodljiviji, da bi u organizacionom smislu motivisao pojedinca da preuzme odgovornost za sebe i svoj rad. Prema tome, osobenosti koje žena unosi u posao veoma su dragocene i korisne. Unapređuju saradnju, povezan i timski rad, uspostavljaju međuljudske odnose, doprinose sposobnostima organizacija da se suoče sa haosom, naglašavaju značaj brige za proizvod i za kupce.

Ravnoteža

Naravno, žene nemaju odgovore na sva pitanja kada su poslovni problemi posredi, a sasvim sigurno nemaju više odgovora od muškaraca. Neophodna je ravnoteža između muških i ženskih sposobnosti i pristupa. Žene mogu da nauče kako da koriste logiku, da se fokusiraju na postizanje rezultata i naročito kako da više veruju u sebe. Muškarci mogu naučiti kako da razmotre situaciju iz više aspekata, kako da razmisle o načinima za postizanje cilja, kako da uključe više ljudi i kako da sarađuju. Postoji još mnogo toga što može da se uradi i sa jedne i sa druge strane. U stvari, muškarci i žene su isti i različiti. Sigurno imaju istu motivaciju da uspeju kao i muškarci, i sigurno je da i muškarci i žene mogu biti slične ličnosti. Ipak, sličnosti koje postoje u ponašanju i postupcima ne negiraju činjenicu da postoje suštinske razlike među polovima. Međutim, uspeh ne zavisi od ovih razlika – uspeh zavisi od toga koliko uspešno koristimo naše sposobnosti i uslovno rečeno te različitosti.

Kompanije koje stimulišu svoje zaposlene da budu ono što jesu, i žene i muškarce, i koje stimulišu menadžere da koriste sve raspoložive sposobnosti koje poseduju zaposleni, imaju veću šansu da opstanu u današnjem i budućem poslovnom okruženju. Bez obzira da li ste žena ili muškarac, budite ono što jeste i kroz to gradite put vašeg ličnog i poslovnog razvoja! U današnjem poslovnom svetu, ne pobeđuju oni koji su savršeni nego oni koji su izuzetni u onom što jesu!

Pozdrav,

Dragana Tomić Pilipović