LIDERSTVO: Jedinstveni pečat pojedinca ili organizacione kulture?

Paradoks koji leži u srcu profesionalnog vođstva je da vođa mora dodati vrednost organizaciji ali je ne sme poneti sa sobom kada ode.  Najznačajniji posao vođe je da stvara kulturu vođstva koja prožima celokupnu organizaciju.

Uspešno liderstvo, ili vođstvo, predstavlja pravi izazov današnjeg poslovanja. Biti uspešan lider, tj. vođa nije pitanje samo dobrog poslovanja i dobrih rezultata. Vođstvo je odskočna daska za izvanredne rezultate – jedinstveni pečat originalnosti i dugoročne uspešnosti u poslovnom okruženju.

Vođenje

Izgleda da vlada velika zbrka u razlikovanju pojmova „vođenje“ i „upravljanje“, odnosno „menadžment“. Prema Džonu V Gardneru, postoje pet osobina pomoću kojih možemo da razlikujemo „menadžer-vođe“ od „prosečnih menadžera“:

1. Menadžeri-vođe razmišljaju dugoročno i vide dalje od dnevnih problema i tromesečnog izveštaja.
2. Interesi menadžera-vođa ne zaustavljaju se na organizacionim jedinicama kojima rukovode. Oni žele da znaju kakav je međusoban uticaj svih službi u okviru preduzeća i stalno deluju izvan svojih specifičnih područja interesa.
3. Menadžeri-vođe stavljaju veliki naglasak na viziju, vrednosti i motivaciju.
4. Menadžeri-vođe imaju velike političke sposobnosti za savladavanje protivrečnih zahteva različitih strana.
5. Menadžeri-vođe ne prihvataju status quo.

Menadžment je proces kojim se obezbeđuje sprovođenje strategije i ciljeva organizacije. S druge strane, vođenje se bavi stvaranjem i motivisanjem ljudi da se strategija i ciljevi ispune.

Vođa

Sve uspeva i propada zavisno od vođenja. Sposobnost vođenja nije ekskluzivno pravo onih koji su s njom „rođeni“. Osobine koje predstavljaju osnovu za vođenje ljudi mogu da se nauče. Ako ih spojite sa željom, ništa ne može da vas spreči da postanete vođa.

Osobine vođe su:

1. Energija – želja za dokazivanjem, ambicioznost, velika energija, izdržljivost, inicijativa
2. Poštenje i integritet – pouzdanost, poverenje, otvorenost
3. Motivisanost – želja da se ostvare zajednički ciljevi
4. Samopouzdanje – poverenje u sopstvene sposobnosti
5. Sposobnost percepcije – inteligencija, sposobnost sažimanja i tumačenja velikog broja informacija
6. Poznavanje posla – poznavanje celokupne grane, odgovarajuća stručna i tehnička pitanja
7. Kreativnost – originalnost
8. Fleksibilnost – sposobnost prilagođavanja potrebama sledbenika i zahtevima situacije.

Sledbenici od svojih vođa očekuju pre svega: integritet, stručnost, viziju i inspiraciju. Emerson je rekao: „Svaka velika institucija je produžena senka nekog pojedinca. Njegov karakter određuje karakter organizacije.“

Prema jednom istraživanju koje je obuhvatilo hiljadu trista direktora, integritet je ona čovekova osobina koja je najvažnija za poslovni uspeh. Sedamdeset i jedan procenat ispitanika stavilo je integritet na vrh liste od šesnaest osobina od kojih zavisi povećanje uspešnosti direktora. U rečniku je reč „integritet“ definisana kao „stanje potpunosti, ujedinjenosti“. Kada imam integritet, onda moje reči odgovaraju mojim postupcima. Ja sam ono što jesam, bez obzira gde sam i s kim sam.

Kod integriteta se ne radi toliko o tome šta radimo, već o tome ko smo. I obratno, ko smo mi određuje ono što radimo. U našem životu on određuje prioritete i procenjuje šta ćemo prihvatiti, a šta odbiti.  Osoba s integritetom ne poznaje podeljenu odanost (dvoličnost), niti se pretvara (licemerje). Ljudi s integritetom nemaju šta da skrivaju i nemaju čega da se boje. Integritet ne dozvoljava našim ustima da izvrše nasilje nad našim srcem.

Mi često pokušavamo da motivišemo naše sledbenike pomoću trikova, a oni su površni i kratkotrajni. Ono što je ljudima potrebno nije moto koji će izgovarati, već uzor koji će slediti.  Devedeset i pet procenata onoga što ljudi nauče dolazi putem vizuelnog stimulansa. Dakle, logično je da će ljudi, ako vide i čuju da su dela njihovog vođe u skladu sa onim što on govori, i sami biti dosledniji i odaniji. Ljudi razumeju ono što čuju, ali veruju u ono što vide!

Definicija vođenja

Svi govore o vođenju, ali malo ko razume. Pitajte bilo koga da vam da definiciju vođenja i verovatno ćete dobiti sve različite odgovore. Šta je vođenje? Vođenje je uticaj – sposobnost zadobijanja sledbenika. Većina ljudi definiše vođenje kao sposobnost sticanja određenog položaja, a ne kao sposobnost sticanja sledbenika.

Prvu stvar koju vođa mora da ostvari nije da ima autoritet zbog prava i položaja, nego autoritet zbog odnosa. Ljudima nije važno koliko znaš sve dok ne saznaju koliko ti je stalo. Prvo morate da pokažete odanost podređenima, do biste je onda i sami zadobili. Ako ljudi ne veruju u svog vođu, svašta će ih sprečiti da ga slede. Ako veruju svom vođi, ništa ne može da ih zaustavi. Džon D. Rokfeler Mlađi rekao je: “Verujem da svako pravo obuhvata odgovornost; svaka prilika neku obavezu; i svako vlasništvo neku dužnost.“

Vođstvo – organizaciona kultura budućnosti

Vođstvo se uglavnom povezuju za pojedinca a ne za organizacionu kulturu. Svi znamo za Džona Kenedija, Gandija ili Tita, ali nam je teško navesti neku firmu koja je lider po svojoj organizacionoj kulturi i ponašanju. Paradoks koji leži u srcu profesionalnog vođstva je da vođa mora dodati vrednost organizaciji ali je ne sme poneti sa sobom kada ode.

Najznačajniji posao vođe je da stvara kulturu vođstva koja prožima celokupnu organizaciju. Uspeh u budućnosti će biti zagarantovan onim firmama koje uspeju u formiranju i razvoju ovakve kulture – kulture gde se svaki zaposleni oseća kao vođa. Samo sa takvim pojedincima i takvom kulturom se može računati na opstanak i dugoročni uspeh.

Pozdrav,

Dragana Tomić Pilipović