Radionica ISKORAK – Uvek je pravo vreme za rad na sebi

Jedna od omiljenih knjiga mi je Znakovi pored puta, i kad god sam na nekoj životnoj raskrsnici pitam se: da li sam propustila neki od „znakova“, zato što nisam bila dovoljno prisutna, zato što sam žurila i jurila ka nečemu ili zato što nisam poslušala SEBE.

Foto credit: Svetlana Stefanović

Raditi na sebi je najteži, ujedno i najlepši zadatak. Biti iskrena prema sebi i isceliti se ako je to potrebno, osloboditi se tereta koji smo natovarile, jer nismo znale za drugačije to je izazov sam po sebi. Prepoznate trenutak i osećaj u stomaku da vam je potrebno da „pročačkate“ dublje, da se pozdravite sa onim što je bilo, da osetite ono što je sada i da se otvorite ka onom što će doći. U tom trenutku ne znate šta vam je potrebno, ali znate da je to „znak pored puta“ koji treba pratiti.

Već neko vreme raščišćavam, razgovaram sa sobom, „čačkam“ i razmišljam kojim putem da krenem na trenutnoj životnoj raskrsnici. U jednom od tih razmišljanja na putu za Zrenjanin, javi mi se gospođa Dragana. Uglavnom mi se javi kad sam na raskrsnici, kao policajka koja preusmerava saobraćaj. Pošalje mi link ka Iskoraku, novoj radionici koju je osmislila i kratku poruku da misli da bi mi možda bilo zanimljivo. Pročitam opis radionice i znam to je moj znak pored puta. Zato sam sebi za 42. rođendan poklonila Iskorak, jer sam znala je da to ono što mi je potrebno na ovoj životnoj raskrsnici na kojoj se nalazim i da je vreme da poslušam sebe i pratim osećaj u stomaku. Da, pratim moj znak pored puta.

KAKO IZGLEDA ISKORAK?

Foto credit: Svetlana Stefanović

U programu jednostavno piše „radionica je osmišljena tako da prateći zadate putokaze po skrivenim ne ucrtanim stazama sela, hodate od zadatka do zadatka“.

Obožavam koncept escape room – igre u kojoj kroz zagonetke i zadatke, prateći znakove koji su za vas postavljeni,  tražite izlaz za vas i ekipu iz sobe u kojoj ste zatvoreni. Iskorak je otprilike isto takva igra ali na otvorenom, gde kroz pitanja i zadatke tražite znakove, tražite način da otkrijete i  oslobodite SEBE. I na tom putu otkrivajući sebe, otkrivate prelepu prirodu i selo Vrmdžu.

Uz pomoć znakova koračate od prošlosti preko sadašnjosti do budućnosti, od onoga što ste bili do onoga što ćete biti.

Foto credit: Svetlana Stefanović

Posebnost Iskoraka je što u suštini rad jeste pojedinačan – same ste sa sobom i odgovarate na sva pitanja u svakoj fazi otkrivanja i zapisujete ih. S druge strane je i timski – jer sve ono što ste otkrile u „razgovoru sa samom sobom“, na kraju svake faze otkrivanja delite sa grupom čiji ste deo. Taj trenutak je poseban, sa ženama koje prvi put srećete delite svoja najdublja otkrića i pomažete i vama i njima.

Imala sam sreću da je moja grupa bila sjajna. Na prvi pogled deluje kao da nikada ne biste spojili te žene na jednom mestu, a one ipak čine jednu sjajnu malu, ali posvećenu grupu. Zato nam je bilo lako da govorimo otvoreno, bez zadrške i podelimo svoja najdublja otkrića, iskopamo prošlost, podelimo sadašnjost i otkrijemo budućnost. Uz Goricu, Tanju i Nikolinu iskorak je bio lakši jer smo bile tu jedna za drugu u svakom trenutku da saslušamo, ohrabrimo, pomognemo, podržimo, zagrlimo.  Podelile smo jedna sa drugom sve te za nas značajne trenutke, uključujući i pakovanja papirnih maramica.

Foto credit: Svetlana Stefanović

Na tom putu nismo bile same, jer je sa nama bila Dragana. Mudra žena koja je osmislila jedinstven način da vas vodi na putu otkrivanja sebe kroz otkrivanje prirode u mestu u kom živi. Otvori vam vrata svog doma u Vrmdži, svog radnog prostora u Rural Habu i uvede vas u svoju porodicu. Ona je vaša dobra vila jer vas prati i osluškuje, i nepogrešivo zna kako da iz vas izvuče ono što vas muči, postavlja vam prava pitanja u pravom trenutku.  Vodi vas na tom putu i ne ostavlja vas bez odgovora, jer na sva pitanja postoje odgovori. Oni su uglavnom u VAMA. Samo je važno da li želite da ih čujete. Ohrabruje vas da budete iskrene prema sebi zbog sebe. Postavlja vam pitanja neumorno dok se ne otvorite prema sebi i dok ne odgovorite glasno.

Pet puta mi je postavila isto pitanje: Zašto sam došla na Iskorak? snimajući me dok nisam naglas izgovorila (ujedno jedno i od očekivanja) – da sam došla zbog SEBE, jer mi je potrebno vreme za SEBE. Bilo je to uz suze i rakiju, ali tako nam tradicija i nalaže! Ukoliko ste spremne za Iskorak, nećete izbeći odgovor.

Dragana, kao i svaka mudra žena,  ne tera vas da pređete granice koje ne želite da pređete ili za koje niste spremne. Ali vam postavi pitanja o kojima ćete sigurno misliti dok god ne budete spremne da odgovorite SEBI SAMOJ.

Za ovakvu vrstu osvešćivanja kakav je Iskorak potrebna je i hrabrost, ali uglavnom spremnost da radite na sebi, da idete brže ka onom što želite i da ostavite teret kojim ste se opteretile jer tako treba. Ali, ako ne probate nikada nećete znati šta je sve to što vas čeka.

ŠTA JE ZA MENE ZNAČIO ISKORAK?

Foto credit: Svetlana Stefanović

Mlađa Svetlana je uvek imala očekivanja, jer volela je da sve isplanira i da ima stvari pod kontrolom. Neretko su baš ta očekivanja dovodila do razočarenja. Vremenom, slobodno mogu reći s godinama i iskustvom, naučila sam da se prepuštam i ne očekujem previše.

Ipak, i dalje s vremena na vreme, razmišljam više nego što je potrebno.  Da, imala sam očekivanja od ove radionice, i to dva.  Prvo, da ću taj vikend u potpunosti posvetiti sebi i drugo, da ću se vratiti sa gomilom fotografija predivne Vrmdže. I znate šta oba očekivanja su mi se ispunila. Vratila sam se spremna da nastavim da radim na sebi zbog sebe i sa preko 500 fotografija prelepe prirode i značajnih mesta Vrmdže.

Foto credit: Svetlana Stefanović

Ono što nisam očekivala, tolika pitanja koja mi je Dragana postavljala. I svako je bilo pravo u centar, i svako je ono koje sam i ja sebi postavila, a nikada nisam sebi dala odgovor ili bar nisam glasno izgovorila. Moguće je zato što volim da sve objašnjavam, kako bih sebi objasnila zašto nešto (ne)radim. U tim pitanjima se krije suština, a ona je da samo JA mogu da dam odgovor na ta pitanja i da poslušam SEBE. Ne bih rekla da sam neka plačljivica, ali drugo ne očekivanje je da ću plakati na svakom koraku. Dobro ne baš na svakom, ali na svakom drugom sigurno. Plakala sam zbog neizgovorenih reči, zbog ne odgovorenih pitanja, zbog drugih, zbog različitih situacija, zbog naše ženske istorije, zbog tereta koje sve osećamo i nosimo ga ponosno iako znamo da nije sav naš. Plakala sam kao što odavno nisam, i to je u redu. Jer, da, uradila sam nešto za SEBE, dozvolila sam sebi da plačem dva dana sa malim predahom i da se smejem. Na kraju to je bilo vreme za mene i izgleda da mi je bilo potrebno svo to vreme da se isplačem.

DA LI ĆEŠ TI PRATITI SVOJE „ZNAKOVE NA PUTU“?

Ono što možda na kraju ostaje kao pitanje je da li mi je ovo potrebno? Možda jeste, a možda i nije. Ali, ako zastanete i poslušate onaj osećaj iznutra, znaćete. Jer, ako u bilo kom trenutku osetiš potrebu da uradiš nešto za sebe, to znači da si spremna da iskoračiš.

Možda i vama radionica pomogne u vašem ličnom razvoju i rastu, a možda i ne, ali važno je da ste učinile nešto ka otkrivanju sebe i onog što vam je potrebno.

Vreme provedeno u radu na sebi nikada nije protraćeno vreme, jer iz svakog iskustva može nešto da se nauči. Ako ništa drugo možete da postanete svesne onoga što ne želite.

Pratite svoje znakove na putu, jer oni su tu, i pitanje nije da li ih vidite, nego da li ih pratite i kad ih ne vidite, već samo osećate.

I ne postoji pravo vreme za stvari, pravo vreme je SADA i OVDE, vreme da iskoračite i uradite nešto za sebe i zbog sebe.

SREĆAN ISKORAK!

Autor teksta
Svetlana Stefanović

Informacije o radionici ISKORAK možete pronaći OVDE