Vilinska bašta za baštanje

„Čoveku kao ljudskom biću
je neophodna ljubav i lepota,
a Priroda nam to sve daje
na tako prirodan način“
– Dragan Tomić Pilipović

*Šumska vila, izrada https://www.instagram.com/vilinski_dar/

Kada sam završila srednju školu 1994. i upisala Ekonomski fakultet te iste godine u Beogradu, želja mi je bila da idem na letovanje na more kao nagrada za ostvaren uspeh. Moji roditelji nisu imali para da mi to priušte jer je to bilo godina kada je zaustavljena inflacija uvodjenjem Avramovog dinara – 1 dinar jedna marka i živelo se skromno i ne baš tako lagodno. Zato, ako sam htela da odem na more morala sam nekako zaraditi taj novac. I tako mi je sestra našla posao da radim u jednoj maloj cvećari u Žarkovu. O, miline i radosti.

I dan danas se sa osmehom sećam tog mog perioda rada u toj cvećari. Raznovrsnost mirisa, boja, ljudi, osmeha, ukrašavanja i izrade cvetnih aranžmana me je ispunjavalo svakog radnog dana. Za mene je to bilo mesto ispunjeno lepotom cveća i radošću kako onih koji dolaze po cveće, tako i mene dok im aranžiram i pravim bukete.

Pretpostavljate, uspela sam da skupim pare za letovanje i odem na more. Dobila sam i knjigu od porodice koja je držala ovu cvećaru kao zahvalnost za moju posvećenost radu. Moji su bili ponosni na mene i podržali su me pride finansijski koliko su mogli u tom trenutku. A ja nikad lepše i opuštenije letovanje nisam imala do tad. Uživala sam u svakom momentu.

No, vreme prolazi i neke druge stvari nam dolaze u životu. Prekrivaju i skrivaju nam neka prošla vremena i uspomene koje smo imali. Dolaze nam neke druge obaveze i zadaci. Završavanje fakulteta, poslovna karijera, nezaboravna putovanja i druženja, neki novi ljudi dolaze dok neki stari odlaze….život.

A onda, sam se preselila sa porodicom u malo selo Vrmdža, nadomak Sokobanje i Rtnja, 240 km od Beograda, napravila totalni zaokret u svojoj karijeri, pokrenula organizaciju CDOP i neke nove i lične priče koje su me eto, ove godine dovele do toga da se ponovo nadjem u CVEĆARI, ali sada u jednoj sasvim drugoj, koja je na otvorenom i moja.

Vilinska bašta za baštanje je isprva bila „samo“ Bašta. Posle prve dve godine od našeg preseljenja odustalo se od nje kao bašte. Svaka bašta traži posvećenost i nadasve pažnju i ljubav. U tom trenutku, mi joj to kao porodica nismo mogli dati. Bavili smo se nama samima. Gde ćemo živeti, kako ćemo se organizovati, od čega ćemo živeti, gde nam je dvorište, trebaju li nam mačke i psi, gde nam je vrtić a gde nam je posao.

Kako je vreme prolazilo, sve više pitanja je dobijalo svoje odgovore, sve više stvari je dobijalo svoje mesto, a mi smo kao porodica konačno počeli da srastamo i izrastamo iz zemlje na koju smo došli da živimo zajedno sa ljudima ovog mesta. Stvari su se raščišćavale, a sa time je dolazio i jasniji uvid šta je bitno a šta ne i ka čemu me moj put vodi. Jedna od stvari na tom putu je postala i bašta sa baštanjem. Da, baštanje a ne maštanje. Mada baštanje ne isključuje i maštanje.

Baštanje je za mene kada dodirnete rukama, a i telom, zemlju i odmah osetite kako vas ona prihvata upravo onakvim kakvi ste. Da vam se raduje i veseli. Sav strah, stres i nesigurnost ona preuzima i useljava vam mir i ljubav. Baštanje vas uzemljuje, uči strpljenju i kako da pratite ritam prirode, pa samim tim i svoj lični ritam. Osvetljava vaš unutrašnji smisao i pokreće implus za stvaranjem. Baštanje vas da tako kažem opriroduje.

Kao mala često sam boravila u selima mojih roditelja, i bila okružena bakama i njihovim rodjakama, koja su odavnina prenosile i verovale u mitska bića Prirode – vile, vilenjake, ale, zmajeve, zle duhe i druga bića. Odrastala sam sa mitskim pričama i starim legendama. Sva ta mitska bića imaju posebno mesto u verovanjima našeg naroda, a i u mom, naročito vile i zmajevi. Pokazivali su strahopoštovanje prema njima i plašili malu decu da se mora dobro paziti gde se ide, kad se ide, šta se bere i gde se gazi. Naročito kada su u pitanju vilinska mesta i krugovi, jer za naše pretke vile su bile zaštitnice i glasnice same Majke prirode.

I moja bašta je u krugovima jer je za mene taj oblik predstavlja moje unutrašnje poimanje same Prirode  i njenog cikličnog toka. Priroda je tim svojim tokom najveća Učiteljica života i ako želimo da učimo od nje, moramo naučiti njen jezik. Kao i svaki jezik, i ovaj jezik se uči slušanjem, vežbanjem i bivanjem u okruženju gde se taj jezik priča. Gradovi više nisu ta mesta, ostala su nam netaknuta priroda i njen vidljiv i nevidljiv svet. Kada se utišamo u vidljivom svetu, moći ćemo da čujemo jezik nevidljivog sveta. A možda na kraju i progovorimo i taj nemušti jezik.

Od jedne moje poznanice čula sam na njenim predavanjima da „Budućnost ostavlja tragove“ kako bi u sadašnjosti prepoznali putokaze ka nama samima najboljim iz budućnosti. Moja bašta iz budućnosti i ja smo se konačno prateći tragove srele u Vilinskoj bašti za baštanje i ovaj put odlučile jedna za drugu. Ona oduvek tu, ja do tad stalno zauzeta za nju ali od sada, odlučna da budem tu kao Gospodarica svoje bašte.

*   *   *

Vilinska bašta za baštanje je bašta na otvorenom uredjena u krugovima i sa stazama na površini od 10 ari pored reke, gde je zasadjeno razno jednogodišnje cveće, povrće, voće i 50 grmolikih ruža. Tu će biti postavljena i ukrasna ljuljaška koja će imati humanitarnu svrhu jer će se fotografisanje na njoj od strane prolaznika naplaćivati SMS porukom na 3030 – Budi human.

Ideja je stvoriti takav prostor u prirodi koji će svojim uredjenjem i sadržajem inspirisati i povezivati ljude sa prirodom, soptstvenom i onom oko njih. Namera je da se koristi i za razne edukacije i dešavanja koje se organizuju u okviru CDOPa i Rural HUBa, kao i za dečju igru.

Ako vas je ova lična priča inspirisala, možete podržati dalju izgradnju Vilinske bašte za baštanje uplatom odredjenog iznosa donacije na račun CDOPa ili materijalnom donacijom, a prema sopstvenoj želji i mogućnostima. Informacije za uplatu možete dobiti slanjem mejla na info@cdop.rs

Drugi način podrške ovoj bašti je da se prijavite na radionice koje se organizuju u okviru CDOPa, onlajn ii oflajn, gde ćete uplatom kotizacije direktno jedan deo donirati za ovu baštu.  Radionice u ovoj bašti i Vrmdži kreću sa junom ove godine.

Za više informacija o radionicama i individualnom radu sa mnom pišite mi na draganat@cdop.rs
Baštenski pozdrav sa nadom da se družimo u Bašti ove godine,

Dragana Tomić Pilipović
https://linktr.ee/DraganaRuralHub