Mladi na ruralu i njihov potencijal za lični razvoj i zapošljavanje

Kada me je Dragana pitala da napišem tekst vezan za mlade ljude na ruralu i njihovim potencijalima za lični razvoj i zapošljavanje iz ugla mlade osobe, mislila sam da nemam šta da kažem na tu temu. Međutim, kada sam krenula da razmišljam, setila sam se odličnih primera kreativnih, energičnih, vrednih i pametnih mladih ljudi, koji na različite inovatvne načine rade iz ili za rural.

U tom procesu, razvijaju se lično, i paralelno doprinose razvoju zajednice bilo kroz edukaciju i povezivanja ili kroz razvoj tehnologije koja olakšava ili ubrzava neke procese, ili pak kroz nove načine povezivanja kupaca i poljoprivrednih proizvođača, jednima obezbeđujući dobru i zdravu hranu, a drugima veću zaradu za svoj pošten rad. I posmislila, ovo mora da se podeli!

Ceo svet stane u jedno selo

Divna priča, meni najbliža srcu odvija se već godinama, u selu Donja Toponica u blizini Niša. Tu je dom Grupe Kobra, grupe mladih ljudi koja postoji već 11 godina, ostaje na selu i piše, kreira i realizuje programe za unapređenje zajednice, putuje kroz Evropu ali i dovodi leti ceo svet u selo kroz programe za mobilnost i razvoj mladih.

Milan, Sloba i Milena kao lideri Grupe a u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i kroz Evropski Volonterski Servis već godinama organizuju međunarodne kampove u Donjoj Toponici i udruženi svi zajedno, naši volonteri i volonteri iz Brazila, Kine, Italije, Francuske, Belgije, Kanade…  zajedno uče i rade na projektima koji su značajni za selo.

Kroz kampove i projekte su adaptirali stari i napušteni Dom kulutre, uredili teren za odbojku na pesku, kao i mini izletišta sa letnjikovcima, brinući se o životnoj sredini i istovremeno podstičući omladinski aktivizam u ruralnim sredinama. Kroz kampove sa volonterima iz čitavog sveta, Kobrice promovišu multikulturalnost sa jedne i prezentovanje i očuvanje naše tradicije i kulture sa druge strane, na zadovoljstvo svih učesnika i uvek sa osmehom na licu.

Društvene mreže kao kanal za organsku proizvodnju

Mirko Vlček, mladi preduzetnik iz Pivnica, u blizini Bačke Palanke, na veoma domišljat način spojio je organsku proizvodnju i društvene mreže i razvio sistem isporuke uvek sveže i organske hrane svojim kupcima koji proizvode naručuju preko interneta, a dobijaju ih na kućnu adresu. Mirko je inače inženjer agronomije, a i tokom studija je ulagao u porodično gazdinstvo i razvoj organske proizvodnje, tako da danas sa njegovog gazdinstva na internet ali i pijace stižu organski pasulj, cvekla, šargarepa, luk. Pravi je primer kako spoj modernih kanala komunikacije i poljoprivredne proizvodnje omogućava dodatnu vrednost i za proizvođače i za potrošače organskih proizvoda.

Mirko je podržan kroz program “Pokreni se za posao,” tako smo se i upoznali, i prepoznat je kao jedan od mladih ljudi sa velikim potencijalom za inovacije i ali i organsku proizvodnju u Srbiji.

Danas se Mirkovi proizvodi mogu naći i na sajtu OrganicNet, koji je još jedan odličan primer upotrebe savremene tehnologije koja omogućava proizvođačima plasman, a kupcima ponudu organske hrane.

Nove tehnologije u službi rurala

Postoje fantastični primeri mladih ljudi i projekata koje su razvili, koji uz korišćenje modernih tehnologija kao što su mobilne aplikacije, softverske platforme, pa čak i upotreba sms poruka, ubrzavaju i olakšavaju poslove u poljoprivredi i stočarstvu. Odličan primer za to je Farmia, online portal za trgovinu životinjama, koji je razvijala interesantna ekipa mladih ljudi.

Čitajući o njihovom projektu pre par meseci oduševila sam se kako uz pomoć tehnologije menjaju tradicionalne prakse, na bolje. Ideja je došla posle prepoznavanja da tržište stokom u Srbiji nije dovoljno transparentno, i želje da omoguće ljudima da ne trguju samo u zatvorenim krugovima, već da imaju bolji pristup informacijama. Kupci preko Farmia-e na lakši i brži način mogu da pronađu tražene životinje, dok prodavci plasiraju širem krugu potencijalnih kupaca. Pored toga, tim radi i na edukaciji kupaca i prodavaca, dok svojom platformom omogućava trgovinu po stvarnim tržišnim cenama.

Kada smo kod spoja tehnologije i poslova u poljoprivredi, jako lep primer je ekipa programera koja je razvila aplikaciju za navodnjavanje zemljišta. Tim iza Smart Watering sistema bavi se proizvodnjom kontrolera za navodnjavanje kojim se upravlja putem mobilne aplikacije i SMS poruka. Na ovaj način se optimizuje potrošnja vode utrošene za navodnjavanje, kao i vreme i trud poljoprivrednih proizvođača.

Osnaživanje žena i zajednica

Žene, a naročito žene na selu, još uvek se malo pominju kada se govori o inovacijama, tehnologiji, novih inicijativama. Deo uzroka ovog problema leži i u našoj tradiciji, u nekim krajevima i u nedostupnosti obrazovanju za devojke, nekad finansijskim sredstvima, nekad vremenu koje od tekućih obaveza oko porodice žene nemaju i ne mogu da izdvoje.

Primer odlične prakse koji osnažuje žene na ruralu da ostvaruju svoje prihode kroz ručni rad, kulinarstvo, ugostiteljstvo, i na taj način i podržavaju finansijski dodatno svoju porodicu, jeste  Rural hub u Vrmdži, kod Sokobanje. Kroz Hub prođe godišnje veliki broj žena koje se na prvom mestu druže, pričaju, koje Dragana kroz radionice edukuje kako da brendiraju, pakuju, prodaju i promovišu svoje proizvode, kako da se udružuju, stvaraju i zarađuju, i kroz sve te aktivnosti žene osnažuju svoju ulogu u porodici i u zajednici. A srećna, ispunjena i uspešna žena znači i srećna porodica i zajednica koja napreduje.

Umesto zaključka, rekla bih samo: Sve se može kada se hoće, kada se želi i sanja. Podeljene priče govore više nego što bih ja mogla u jednom zaključku, govore kako je moguć spoj modernih tehnologija i poljoprivrede, kako je moguće dovesti ljude sa dalekih kontinenata u jedno selo na jugu Srbije, govore da i žene iz tradicionalnih sredina mogu da se i na drugačije načine razvijaju i doprinose svojim porodicama, govore da mladi, inovativni ljudi mogu da unaprede tradicionalna gazdinstva i obezbede im ne samo opstanak, nego i napredak. Govore da je moguće!

Autor teksta:
Mina Stefanović,
devojka širokih interesovanja, volonterka od srednje škole.
Radila je na programima podrške preduzetništvu na nacionalnom i evropskom nivou.
Zanima je razvoj organizacija i ljudi, a radi u HR sektoru u IT industriji.
Neko ko rado posećuje Rural HUB u Vrmdži 🙂

Autorski tekst je nastao u okviru projekta „Budi rurban po sopstvenoj meri i želji“  koji ima za cilj povećanje vidljivosti i atraktivnosti života i rada u ruralnim sredinama na nivou pojedinaca, porodica i lokalnih inicijativa.

Projekat je podržan od strane:
Opštine Sokobanja i projekta nemačke razvojne saradnje „Podsticanje zapošljavanja mladih“, koji realizuje Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije, uz podršku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva privrede i Nacionalne službe za zapošljavanje.