Priručnik Eko selo – putokaz za povratak životu na selu

‘’Svima vama koji čitate ovaj priručnik, CDOP želi da u njegovim redovima pronađete inspiraciju i motivaju da krenete ka životu u prirodi i da korak po korak, polako ali sigurno, stvarate neku svoju ličnu priču i neko svoje eko-selo.’’

Dragana Tomić Pilipović, Predsednica CDOP-a

Savremeni čovek sve više shvata da je neophodno da se mnoge stvari promene. Na svakom koraku može se čuti da je društvo dotaklo dno, da smo pod ogromnim stresom, da se prebrzo živi, da smo se otuđili od prirode i zbog toga mentalno i duhovno oboleli, da se ovako dalje ne može, a opet svi nastavljamo istim putem jer ne znamo kako da, kao pojedinci, donesemo toliko željenu i preko potrebnu promenu.

Za početak neophodno je vratiti se prirodi. Čovek je živo biće koje treba da živi u skladu sa prirodom i njenim zakonima. Kako očekivati blagostanje ako smo se otuđili od svih ostalih živih bića na planeti ili očekivati opstanak života u budućnosti ako uništimo sve prirodne resurse neophodne za život? Odgovor je očigledan – nikako. Zato je pravi trenutak da započnemo sa menjanjem sebe i sopstvenih navika.

Kada je reč o našoj zemlji najpre se trebamo podsetiti koliko je lepa i prirodno bogata Srbija. Živimo zbijeni u nekoliko većih gradova koji nemaju infrastrukturu koja može podržati toliko ljudi, ubeđeni da tako mora, da ne može drugačije jer u gradu možeš naći posao i obezbediti egzistenciju. Ja sam ubeđena da može drugačije. Zapravo postoji i dokaz za ovu tvrdnju – a to je selo Vrmdža. Stanovnici ovog sela, starosedeoci i novopridošli, pokazuju da je moguće živeti na selu i to na održivi način.

Po čemu je posebno ovo selo? Više po mentalnom sklopu ljudi koji u njemu žive a koji se odražava na njihov način života i po tome što su ljudi sa strane odlučili da se u njemu nastane. Ostale odlike ovog sela ne razlikuju se znatno od drugih sela u Srbiji. Naša sela su okružena čistom prirodom, nema puno ljudi u njima a neka su pred izumiranjem, ali sva imaju potencijala da ljudi ponovo u njima žive i rade.

Ono što je danas prednost u odnosu na prošlost, kada su se mnogi odselili iz sela, je postojanje interneta koji omogućava da: ljudi rade bez fizičkog prisustva na poslu (online), ukoliko nešto proizvode ili nude neke svoje usluge, dostupno im je globalno tržište a takođe dostupno je znanje iz različitih oblasti koje se može iskoristiti bilo gde da se nalazite.

Sve ove prednosti iskoristili su meštani Vrmdže i od ovog malog sela u istočnoj Srbiji napravili oazu mirnog i srećnog života za sebe i atraktivnu destinaciju za posetu za sve ostale.

E sad, pošto sam već istakla da su Vrmdžani posebni po svom iskustvu, oni su želeli da to svoje iskustvo u obnovi sela podele sa svetom tako da oni koji razmišljaju o povratku na selo imaju smernice kako da ovu ideju i praktično sprovedu u delo. Tako je organizacija Centar za društveno odgovorno preduzetništvo- CDOP, na čelu sa Draganom Tomić Pilipović (koja se u Vrmdžu doselila pre desetak godina) , rešila da napiše priručnik o tome kako revitalizovati selo služeći se primerom sela Vrmdža. Namera autora ovog priručnika najbolje se može videti u ovom pasusu:

‘’ Želja CDOP-a, Centra za društveno odgovorno preduzetnišvo, jeste da priručnikom Eko-selo kao model ruralnog razvoja i ekonomskog osnaživanja srpskih sela, a na primeru sela Vmrdža, dokumentuje aktuelna događanja u ovom selu i pokuša sistemski da definiše koji to faktori dovode do stvaranja ovakvog koncepta u praksi i postizanja održivog razvoja. Takođe, namera je i da se utvrdi koji su to činioci uticali da se ovako veliki broj novih meštana odluči da kupi imanje u Vrmdži, a što može biti od koristi ostalim selima u Srbiji i šire, ukoliko se odluče da pokušaju privući nove meštane i ožive svoja sela prateći primer Vrmdže.’’

U priručniku su obrađene teme organske proizvodnje hrane, eko gradnje, sistemi snabdevanja energijom, eko turizam, žensko preduzetništvo i dobra ekonomija. Kroz ove teme prikazano je zašto Vrmdža ima potencijala da bude eko zajednica, dati su konkretni primeri kao i preporuke šta bi se još moglo uraditi na postizanju samoodrživosti.

Kako kažu, kad ne znaš kako nešto da uradiš najbolje je da pitaš nekoga ko zna i ko ti može poslužiti kao primer. Za sve nas koji želimo promenu dobro je znati da imamo priručnik koji nam može poslužiti kao putokaz za povratak životu u prirodi što je ustvari povratak srećnijem i ispunjenijem životu.

Ovaj priručnik je prava riznica vrednih informacija, u šta se možete uveriti i sami, potpuno je besplatan te je na taj način dostupan svima.

Priručnik možete preuzeti ovde>>>

Autor teksta:
Gorica Lazović