Kako je, uz pomoć Rural HUB-a, celo selo postalo domaćin?

Domaćini Rural HUBa

U današnje vreme, čekati da se nešto pokrene „od gore“ može se smatrati jednakim čekanju na nešto što može, a i ne mora da se dogodi, i do čega nikome nije mnogo stalo.

Iza najvećih i najuspešnijih poduhvata, ako malo bolje pogledamo, uvek stoji neko, neko mali, ali sa velikom idejom i još većim srcem. Čak i najveći ljudski poduhvati moraju početi malim delima, baš kao što i najduža putovanja počinju onim prvim korakom, kada nogom pređemo preko kućnog praga.

Upravo jednim tako malim korakom, kroz rad Rural HUBa, počela je  bitka za bolji život u malom srpskom selu Vrmdža, daleko od velikih gradova, urbanizacije, dobrih puteva i velikih šansi da svoje mlade naraštaje zadrži pod okriljem toplog porodičnog doma.

Ruralni turizam je jedan od sigurnih pravaca za budućnost srpskog sela!

Učestvovanje u projektu edukacije lokalnog stanovništva jednog malog srpskog sela o značaju preduzetništva u turizmu kao prozora u svet i bolje sutra, nateralo me je da verujem da ništa nije nemoguće ukoliko se zaista želi.

Radionice

Naravno, da je sve išlo brzo i glatko, nije. Svakako nije. Na prvoj radionici koju smo organizovali u seoskoj školi, sa itekako skromnim uslovima da je bilo teško poverovati da se nalazimo u 21. veku, pojavili su se samo muški predstavnici seoskih domaćinstava. To nam je bio sasvim dovoljan znak da shvatimo da se nalazimo u jednoj vrlo patrijarhalnoj sredini i da će se do komunikacije sa ženama morati da dodjemo uz malo više truda. Srećom, vremenom i upornošću smo zadobili poverenje koje nam je trebalo kako bismo krenuli u realizaciju projekta. Na naše veliko oduševljenje, na drugoj radionici su nas dočekala nasmejana i radoznala ženska lica. Tada smo bili sigurni da smo na pravom putu.

Fokus grupa na temu turističke ponude sela

Do rezultata do kojih je Rural HUB u selu Vrmdža došao do današnjeg dana bilo je potrebno nekoliko godina upornosti, strpljenja i napornog rada. Zainteresovati ljude, a posebno žene, za tematiku koja im nije toliko bliska i poznata, nije bilo lako. Odrasle u izrazito ruralnom okruženju, sa skromnim obrazovanjem i mogućnostima za putovanja i upoznavanje drugačijeg ambijenta, ove žene su teško mogle biti svesne potencijalnih vrednosti njihovog sela i trošnih čatmara, ambara i kućica koje su većini predstavljale teret i obavezu. Najveći uspeh bio je pokazati im na koji način se one same, koristeći svoje dve vredne ruke, mogu uključiti u turističku ponudu sela i učiniti nešto dobro za sebe i svoju zajednicu. Velika nam je nagrada bila to što su shvatile da su upravo one te od kojih zavisi da li će biti iskorišćena vrednost njihovih rukotvorina, zanatskih veština, bakinih recepata, rukom vezene perjane posteljine i seoskih kuća, pravih bisera srpske arhitekture koji se više neće graditi, ali i da mir koji ih okružuje uskoro neće imati cenu.

Proizvodi žena iz Udruženja Vrmdža domaća radinost

Ono što nam je bilo najvažnije u toku osmišljavanja turističkih programa i edukacije je objasniti meštanima sela činjenicu da nijedno od njihovih domaćinstava i farmi nije, samo za sebe,  dovoljno turistički atraktivno da bi privuklo goste da dođu izdaleka i u njima provedu nekoliko dana. Kroz primere dobre prakse i prikaze rezultata naučnih studija, prezentovali smo im da gosti više ne dolaze na selo samo da bi spavali, jeli i probali

Primer smeštaja u seoskom domaćinstvu

domaću rakiju. Oni su u potrazi za avanturom, doživljajem i autemtičnim iskustvom, koje im samo kroz zajednički rad i objedinjenu ponudu možemo pružiti, s obzirom na to da u selu (izuzev tokom nekoliko dana u godini) ne postoje kulturni i zabavni sadržaji koji bi im ispunili vreme. Upravo zbog toga smo, pod okriljem Centra za društveno odgovorno preduzetništvo,

Kore za gibanicu po staroj recepturi

zajedno sa Rural HUBom i seoskim domaćinstvima, osmislili programe boravka u kojima su aktivnosti gostiju raspoređene tako da svaka od njih može uzeti učešće u realizaciji. Na primer, za grupu turista će jedno od domaćinstava obezbediti smeštaj, drugo domaćinstvo doručak, treće ručak, četvrto će ugostiti gastronomsku radionicu, peto će organizovati šetnje, obilazak sela, sakupljanje lekovitog bilja itd.

Iako na prvi mah možda deluje da iza ovakve ideje stoji samo pravična raspodela materijalne dobiti, to ipak nije slučaj. Cilj nam je bio da gostima ispunimo boravak kvalitetnim aktivnostima i da im pružimo šansu da steknu osećaj da im je celo selo domaćin, a ne samo jedna porodica. Šetajući od kuće do kuće, turisti će u Vrmdži moći da steknu realnu sliku o životu prosečnog domaćinstva, da zavire iza njihovih kapija, sednu za njihove trpezarijske stolove, popričaju sa većim brojem ljudi koji su podjednako srećni što su deo nečega što njihovom selu čini dobro.

#vrmdžanje na terenu 🙂

Srbija postaje sve atraktivnija turistička destinacija, to pokazuju statistike ali i ulice naših gradova prepune stranaca sa foto aparatima i nasmejanim licima. Naša zemlja se, konačno, otvara ka stranim tržištima, ljudi su sve zainteresovaniji da otkriju Balkan, našu prirodu, gradove, sela, domaću hranu i autentičan ruralni ambijent. Ujedinimo se, sačuvajmo svoje prave vrednosti i iskoristimo ih na najbolji mogući način!

Autor teksta:
Doc. dr  Ivana Mišković,
profesor na Fakultetu za sport i turizam u Novom Sadu, već „domaći“ gost Rural HUBa i sela Vrmdža.
Ljubitelj svih sela na svetu koja imaju želju da život svojih meštana učine boljim.
Neko ko veruje da samo zajedničkim malim koracima možemo savladati i najdalja putovanja!

Autorski tekst je nastao u okviru projekta „Budi rurban po sopstvenoj meri i želji“  koji ima za cilj povećanje vidljivosti i atraktivnosti života i rada u ruralnim sredinama na nivou pojedinaca, porodica i lokalnih inicijativa.

Projekat je podržan od strane:
Opštine Sokobanja i projekta nemačke razvojne saradnje „Podsticanje zapošljavanja mladih“, koji realizuje Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).