Osnaživanje sela kroz eko turizam – iz ugla studenata turizma
U okviru programa Fakulteta za sport i turizam – TIMS iz Novog Sada održane su terenske vežbe u Istočnoj Srbiji. Posetili smo Jagodinu, Đavolju Varoš, Niš, Staru Planinu, Pirot i jedno malo selo nadomak Sokobanje, a podno Rtnja, selo Vrmdža.
Svako mesto koje smo posetili na ovom putovanju bilo je posebno na svoj način, prepuno lepih predela u kojima sam uživala, ali najsnažniji utisak je na mene ostavila poseta selu Vrmdža.
Trećeg dana terenskih vežbi stigli smo u Vrmdžu. Imala sam izgrađenu sliku o ovom selu na osnovu priča i reportaža koje sam gledala, ali sve to se raspršilo kada sam kročila na tlo ovog predivnog mesta. Uživo je mnogo lepše nego što sam ga zamišljala.
U selu nas je dočekala jedna mlada žena, veoma energična i prepuna entuzijazma, čije je ime Dragana. Dragana je osnivač Centra za društveno odgovorno preduzetnišvo u Vrmdži i neko ko se svim srcem i dušom zalaže za razvoj ovog sela i domaćinstava u njemu. Bila mi je čast da upoznam jednu tako divnu osobu koja je učinila da se moje kolege i ja osećamo i više nego dobrodošli.
Nakon što nas je Dragana provela kroz selo, otišli smo u kuću domaćina kod kojih smo imali ručak. Takav doček skoro nisam iskusila. Ljubaznost, srdačnost, ali ona najiskrenija koja se ogleda u očima je nešto na šta nisam ostala ravnodušna, a verujem ni većina mojih kolega. Toplina sa kojom smo dočekani, hrana koja je za nas spremljena sa puno ljubavi u kojoj sam veoma uživala, učinili su da se osećam kao kod svoje porodice. Ono što mi se nekako urezalo u sećanje je iskra u pogledu domaćina kada sam mu uputila kompliment za hranu koju je spremio i koju sam sa slašću jela.
Posle ručka nas je čekala šetnja kroz selo. Vijugave staze, netaknuta priroda, čist vazduh, mnoštvo izvora koji protiču selom, prelep pogled koji se pruža na Rtanj, nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Neću preterati ako kažem da sam se zaljubila u ovo selo. Tokom šetnje sam često zastajala upijajući prizore koje ni jedna fotografija ne može da dočara. Po završetku šetnje, tokom koje smo obišli malenu crkvu Svete Trojice i seoski muzej, sa čijeg mesta se pruža impozantan pogled na Rtanj, Staru Planinu i Kopaonik, lagano smo se uputili u smeštaj.
Ono što je ineresantno kod ovog sela kada je reč o smeštaju jeste to što smo svi bili smešteni kod lokalnog stanvništva, podeljeni u manje grupice, i svako je imao priliku da iskusi nešto novo, jer je svaki smeštaj na svoj način neobičan. Izazovi sa kojima su se neki od nas u smeštaju susreli su nas naučili velikim i malim životnim lekcijama.
Moja grupa je bila u kućici od slame, što se meni veoma dopalo, a mesto na kome se nalazi je meni savršeno. Boravak u kućici je bio veoma prijatan, a pogled koji sam ujutru imala kada sam ustala i izašla napolje, cvrkut ptica i sunce čiji zraci su već uveliko grejali ovo seoce, je slika koju ću dugo pamtiti.
Ako vas ikada put nanese ovde, spremite jedan prazan kofer u koji ćete spakovati uspomene i doživljaje kojih će bez sumnje biti mnogo, a ostavite mesta i za po koju flašicu rakije, likera i slatkog od divljih plodova koje meštani ovog sela s ljubavlju prave.
Autor teksta: Vanja Zobenica, studentkinja III godine Fakulteta za sport i turizam – TIMS
Autor fotografija: Nikola Bilić, student IV godine Fakulteta za sport i turizam – TIMS
Skorašnji komentari