Svaki početak ima svoj početak – priča o Rural HUB-u iz ličnog ugla

Vrmdža, jesen 2010. godine

Već danima se kanim da pustim novi sajt o Rural HUB-u, ali ne ide mi nekako dok ne ispričam priču koja ide uz to; koja kao i sve priče počinje sa “Bila jednom jedna Dragana koja je maštala o…”. Šalu na stranu, ali maštanje i lični san koje svako biće ima u sebi su bitni. Oni su nam putokazi u kom pravcu treba da idemo i kako da se razvijamo. Kad se izgubimo i zalutamo, zahvaljujući njima možemo da se ponovo pronađemo.

Moj san je počeo da se pretvara u javu kada sam sebi posle dužeg vremena opet postavila pitanje „Šta je to što bih volela da radim i kako?“ Izronila je iz zaborava ta davna želja za edukacijom i razvojem pojedinaca i organizacija. Ali „kako?“- meni je bilo još bitnije. Odgovor je usledio: holističkim pristupom u prirodnom okruženju. I tako je nastala ideja o Centru za edukaciju u prirodi.

Iako većini koji su se do sad upoznali sa idejom i konceptom Rural HUB-a, ona deluje inovativno i jedinstveno,  da bi stigla dotle, sama ideja kao i ja sa njom, je prošla mnoge faze razvoja, nedoumice, trenutke sumnje, lutanja, ćorsokaka i strahova, ali i ljubavi i podrške, sazrevanja i poimanja, rasta i oblikovanja. I evo je sad tu spremna za pokretanje – da zaživi svoj život.

Razvoj ideje od početka do konkretizacije je ono što je čini uspešnom ili ne. A šta sam ja tokom razvoja ove ideje naučila?

1. Prvi korak koji napravimo u korist naše ideje nikad nije u onom trenutku za koji mi mislimo da je prvi! Pravi počeci nam se uvek prikradu neprimetno, u malim koracima, kako nas ne bi uplašili. Kako bi lakše krenuli u nešto novo što nam se čini “usputno i bezopasnim, a tako interesantnim i lepim”. Onda kad se zahukta i pokaže svoj pravi potencijal, na nama je da odlučimo šta ćemo dalje sa tom idejom/projektom. I zato je jako bitno da za sve što nam dođe, bez obzira na njenu veličinu i bitnost u datom trenutku, a što osećamo da je deo našeg puta, pristupimo profesionalno i nesebično, od srca i potpuno. Kad pogledam unazad, najlepše i najveće stvari koje sam uradile su bile one koje su bile postaknute ljudima koji su imali plemenite ideje sa velikim žarom da nešto urade i kojima čak i mala podrška je davala veliki zamah u realizaciji.
2. Svakoj ideji treba vreme da sazri…kao i vi sami za tu ideju! Kada krenemo u pohod da realizujemo našu ideju, uvek imamo sliku kako će to izgledati. No, kako vreme prolazi, menjamo se i mi i okruženje, a time i naša slika kako to sve treba da izgleda. I to je u redu, ako je promena rezultat našeg iskustva razvijanja date ideje a ne potrebe da skačemo sa ideje na ideju, od rešenja do rešenja kako se nešto novo pojavi. Za neke stvari mislićemo da imamo najbolja moguća rešenja, jer će naša analiza i kalkulacija produkovati najbolje biznis i finansijske planove. Ali u životu, realnost može biti sasvim drugačija od onog što smo zamislili: od sindroma “sve imamo ništa nemamo” pa do ljudske ćudi i prirodnih zakona koji ne podležu biznis logici i finansijskim kalkulacijama.
3. Svaka ideja ima svoje vreme realizacije! Ma koliko žurili da stignemo do cilja, nećemo stići tamo gde smo se uputili ako nije vreme za to. Biti mudar znači prepoznati pravi trenutak da se ideja realizuje kao i kad od nje odustati. Biti prvi ima prednosti, ali to nije uvek razlog uspeha neke ideje. Nemojte požurivati nešto samo zato da biste bili prvi koji su nešto uradili ili zato što se plašite da vam neko može “ ukrasti ideju”. Krenite onda kad vi osećate da ste spremni. Jer ako je ideja vaša i proizašla iz vašeg potencijala i iskustva, ma koliko bilo istih ideja, ljudi ili klijenti će birati vašu ponudu i podržati to što radite zbog onog što vi jeste i kako radite to što radite. Vaš vrednosti sistem i kako pristupate realizaciji je ono što se gleda i vrednuje, bez obzira na startnu poziciju. Bitnije je da li ste stigli na cilj nego da li ste stigli prvi.
4. Na svom putu niste sami. Pitajte i tražite pomoć i savet od onih koji znaju i imaju iskustva u tome što vas interesuje. U saradnji je snaga našeg razvoja. Kada smo u saradnji zajedno učimo, spoznajemo, rastemo. Ne moramo da budemo savršeni, najpametniji i najsposobniji. U zajedništvu možemo biti to što jesmo, i dopustiti drugima da budu to što jesu. Jedino tako svako može da dođe do izražaja sa svojim potencijalom. Jedino tako možemo dodati vrednost nekoj ideji svojim iskustvom i znanjem.
5. Znaćete da ste na pravom putu kada kraj postane novi početak ili onda kada shvatimo da svaki početak ima svoj početak. Ovo je momenat kada puštate vašu ideju da živi kao proizvod ili usluga, da komunicira i raste s okruženjem. Da raste i poprima formu koja najbolje odgovara sadržaju. U ovoj fazi i vi pronalazite najbolju formu i za sebe same. Ovo je momenat kada opet ulazimo u nešto novo, a još ne vidimo šta je to novo što nas čeka. Lepota učenja iz ovakvih trenutaka je spoznaja da je suština procesa promene da kraj nikad nije kraj, a početak nikad nije tamo gde smo mislili da jeste.

Na kraju, vratimo se na početak priče. Da bi svaki početak imao svoj početak morate pratiti i verovati u svoje snove. Vi ste jedino odgovorni za uspeh i kvalitet vašeg života, pa samim tim i onim čime se bavite i radite. Budite odgovorni, posvećeni i fleksibilni. Pratite sebe i svoj san, sve što radite radite s ljubavlju, dajte da bi vam se dalo. Uživajte u tome što radite, zabavljajte se, radujte se, smejte se.

Što se tiče mog sna, uzbuđena sam na pomisao da moj san o Centru za edukaciju u prirodi dobija svoj početak kao Rural HUB. Do kog novog početka će me to dovesti? Ne znam, ali jedva čekam da vidim… do tad posetite sajt www.ruralhub.rs – pitajte, pišite, dođite.

S radošću,
Dragana Tomić Pilipović