Učešće Dragane Tomić Pilipović na 17. Salzburg samitu Evrope

Foto credit: IRE

Pandemija Korona virusa, koja je započela pre godinu ipo dana i koja još uvek traje uticala je na sve aspekte života ljudi širom planete. Ovogodišnji Salzburg samit Evrope pod nazivom ’’Evropa i mir: povratak Evrope’’  održan je u Salzburgu od 26. do 28. septembra a bavio se uticajem Korone na Evropu i njene žitelje.

Eksperti iz različitih oblasti- naučnici, odgovorni političari, ljudi iz sveta biznisa, ekolozi, pojedinci ili predstavnici udruženja, pokušali su da daju odgovore na pitanja:

• ’’Kakav je uticaj Korone na demokratiju, slobodu, ekonomiju, rad i finansije i može li Evropa da uhvati korak sa nastalim promenama?’’
• ’’Da li je moguće stvoriti mir sa prirodom kroz Zeleni dogovor (Green deal) i da li je ruralni egzodus koji je nastao pod uticajem Korone održiv i kako kretanje ljudi i turizam funkcionišu kada su zatvorene granice?’’
• ’’Da li postoji jasan put za proširenje EU na zemlje zapadnog Balkana ili smo stigli u ćorsokak?’’
• ’’Kako intenzivirati ekonomski dijalog između ruskog i austrijskog regiona?’’

Ovim temama su se bavili učesnici samita kroz više panel diskusija.

Foto credit: IRE

Prvi dan samita bio je rezervisan za generalnu skupštinu IRE (Institute of the Regions of Europe), forum o proširenju EU za zemlje zapadnog Balkana i dijalog o saradnji između Austrije i Rusije. Drugi i treći dan samita bili su posvećeni uticaju Korone na život u Evropi a organizovani su kroz četiri panela.

Prvi panel bavio se temom ’’Ekonomija, poslovi i finansije: Može li se Evropa ponovo pokrenuti?’’

Suština ove diskusije bila je pronaći moguća rešenja za izlazak iz ekonomske krize koja je nastala pod uticajem Korone jer su ljudi bili sprečeni da rade ili su morali da se prebace na sistem rada na daljinu a što je zahtevalo ulaganja u digitalizaciju i prilagođavanje novim uslovima rada.

Za više informacija o ovoj temi možete pogledati snimak diskusije ako kliknete OVDE

Drugi panel bavio se temom ’’Zeleni dogovor (Green deal), mir sa prirodom’’

Zeleni dogovor je sveobuhvatna inicijativa EU koja ima za cilj da evropske države i preduzeća osposobi za borbu protiv klimatskih promena. U okviru panel diskusije stručnjaci iz oblasti biznisa, politike i zaštite životne sredine podelili su svoja mišljenja i ponudili moguća rešenja za klimatski prihvatljivu ekonomiju.

Snimak panela možete pogledati ako kliknete OVDE

Foto credit: IRE

Treći panel je za nas bio posebno značajan i to iz dva razloga. Prvo jer je tema panela bila ’’Korona: od ruralnog egzodusa do urbanog egzodusa’’ a CDOP se već godinama bavi temom ruralnog razvoja i stvaranja mogućnosti za povratak ljudi na selo. Drugi razlog je učešće predsednice CDOP-a Dragane Tomić Pilipović na ovom panelu.

Dragana je bila istaknuti gost na panelu, na poziv gospodina Franza Shauzberga, osnivača i predsednika IRE (Institute of the Regions of Europe) koji je prepoznao koliki doprinos može dati ovoj temi budući da se i sama preselila iz grada u selo i da se godinama bavi problematikom održivog razvoja.

Šta znače pojmovi ruralni i urbani egzodus?

Decenijama unazad bio je izražen trend seljenja stanovništva iz ruralnih područja u urbane, ruralni egzodus. Ljudi su se, u cilju obezbeđenja boljih uslova za život (bolje poslovne prilike, bolje obrazovanje, ustanove kulture, raznovrsna ponuda za zabavu…) selili iz sela u grad. Sa Koronom su došla ograničenja i blokade te su prednosti života u gradovima odjednom prestale tako da se pojavio obrnuti trend- urbani egzodus, ljudi su počeli da se sele iz gradova u sela.

Iako je poslednjih godina, i pre Korone, sve više počelo javno da se govori o potrebi savremenog čoveka da se vrati prirodi i da je životom u gradu sebe izopštio iz prirode, a to je neminovno počelo da se odražava na kvalitet života kroz pojačan stres i hronični umor, tek su sa pojavom Korone krenule masovnije selidbe u ruralne krajeve.

Pitanje koje se neminovno nameće je ’’Da li je ovo samo privremena pojava ili će se ovaj trend nastaviti i posle Korone i šta je ljudima potrebno za kvalitetan život na selu?’’

Foto credit: IRE

Dragana je u svom izlaganju istakla da je, pored građenja infrastrukture, neophodno da se ljudi povežu međusobno. Za kvalitetan život na selu potrebno je iskoristiti znanja i veštine starosedeoca i povezati ih sa znanjem i veštinama koje poseduju novo pridošli stanovnici te da tako svi mogu imati koristi. U prilog ovome navela je Rural Hub kao primer socijalne ekonomije gde je u njegovo funkcionisanje uključena cela zajednica: Dragana obezbeđuje radni prostor dok ostali meštani obezbeđuju smeštaj za spavanje, hranu, suvenire i sli. Dakle, akcenat je na pojedincu i vrednostima koje on poseduje a koje mogu biti upotrebljene za opštu korist, i pojedinca i zajednice u kojoj živi.

Snimak trećeg panela možete pogledati ako kliknete OVDE

Četvrti panel bavio se temom ’’Kretanje i turizam kada su granice zatvorene’’

Sa pojavom Korone kretanje ljudi je znatno ograničeno, što fizičkim zatvaranjem granica ali i sveprisutnim strahom od mogućnosti da se zarazimo virusom ako odlazimo na mesta gde ima više ljudi. Ovo je imalo veliki uticaj na turizam, pogotovu za one zemlje čija ekonomija je pretežno oslonjena na prihode od turizma. Sa druge strane, znatno je poraslo interesovanje za boravak u prirodi i posetu mestima koja su izvan gradova a koja nisu imala kapacitete da podrže iznenadni nalet turista. Šta dalje i kako prevazići sve prepreke koje su nastale usled Korone, a koje su pogodile turizam kao industrijsku granu, bile su glavne teme četvrtog panela ovogodišnjeg Evropskog samita.

Snimak četvrtog dijaloga možete pogledati ako kliknete OVDE

Posebni utisci iz Salzburga

Foto credit: IRE

Kada boravite u nekoj stranoj zemlji, bude vam drago ako sretnete nekog svog zemljaka i čujete maternji jezik, osećate se prijatnije i manje kao stranac. Draganin boravak i učešće na Evropskom samitu u Salzburgu bio je posebno prijatan zbog dobrih i dragih ljudi, kao što je Nataša Milenković poreklom iz Srbije. Kao jedan od zaposlenih upravo u IRE timu, Nataša je nesebično pomogla Dragani oko njenog boravka na konferenciji. Možemo i sa ponosom reći da Nataša sa svojim znanjem i nastupom promoviše Srbiju u najboljem svetlu u ovoj zemlji i to u najvišim diplomatskim krugovima.

Foto credit: IRE

Na samoj konferenciji, u okviru  organizacije IRE, među volonterima je bilo dosta mladih ljudi koji su poreklom iz Srbije, oni su, takođe, bili Draganina velika podrška. Prema njenim rečima, bilo je divno upoznati mlade koji su rođeni u Austriji a koji ponosno nose svoje srpsko poreklo i predstavljaju Srbiju na najpozitivniji način, pre svega svojim ponašanjem i ljudskim kvalitetima.

Zaključak

Ovogodišnji Evropski samit pokrenuo je veoma važne teme koje se tiču prevazilaženja krize koja je nastala usled pandemije. Dati su mnogi korisni uvidi i moguća rešenja, ostaje da se vide kolikog uticaja će to imati na one koji donose odluke.

Što se nas tiče, sa Koronom i bez nje, povratak prirodi i život u skladu sa njom trebao bi da bude prioritet savremenog čoveka jer od toga direktno zavisi naš opstanak na ovoj planeti.

Autor teksta:
Gorica Lazović