Igranje edukativne igre TriP – deluje šašavo, ali radi!

Ne znam kako i kada se tačno dogodilo da je poželjno da su društvene igre za decu edukativne, a da ono malo društvenih igara za odrasle samo služe zabavi i da eventualno sklonimo pogled sa ekrana telefona / kompjutera / televizora.

Znači li to da odraslima više nije potrebna edukacija? Ili da ne mogu da uče i zabavljaju se u isto vreme?

Itekako mogu! A znate li šta je najbolje kod toga? Što onda popustite “ovo-neće-uspeti” kočnice i otvore vam se novi putevi ka još boljim idejama.

Na prvo bacanje kockice deluje šašavo, ali radi.

Igrala sam TriP da to i dokažem.

Pre početka Dragana i Uroš (deo četverca koji već dve godine intenzivno razvija ovu igru) opisali su nam je kao “oplemenjeni Monopol”. To je bila dobra smernica za okvire u kojima se igra, međutim vrlo brzo sam shvatila da su skromni i da nas čeka valjana mentalna gimnastika.

Da sve dobije potpuni smisao, pre nego što smo podelile figurice trebalo je da zaista napišemo svoje biznis ideje i kakve one probleme rešavaju, a zatim da to ukratko prezentujemo preostalim trima osobama za tablom. Već su tu krenule prve interakcije, jer imate priliku da vidite kako drugi posmatraju vašu ideju, da li ste je jasno uobličili…

A onda – na svakom polju, da ne kažem koraku, čeka vas nova lekcija koja provodi kroz iskustvo osnivanja i razvoja socijalnog preduzeća. Stvarno se zamislite šta biste uradili u toj situaciji, shvatite da ponekad postoje i periodi praznog hoda ili da morate da se vratite unazad da biste još neke važne lekcije naučili.

Mahnito jurišanje ka cilju nije najbolja opcija.

Ne možete da napredujete ukoliko nemate dovoljno različitih veština, kao ni ukoliko niste prikupili dovoljno resursa (čine ih ljudi, profit, planeta). Jednostavno, treba da budete mudri i svaki potez igrate promišljeno. No, nije li tako i u preduzetništvu?!

Spomenuh malopre Monopol. Za razliku od kartica koje vas šalju u zatvor ili da ponovo platite parking, u TriP-u je svaka Kartica događaja nova preduzetnička lekcija. Sjajno je što se igrači podstiču da ih čitaju naglas, pa još ako ih međusobno prokomentarišu onda je to pun pogodak.

Nakon što nam je isteklo vreme za igranje sele smo u krug i zajedno sa Draganom i Urošem komentarisali kako smo prolazile kroz TriP. Svaka od nas 16 imala je različite doživljaje i svaki od četiri stola je na potpuno drugačiji način pristupio igrici, ali ono što je najvažnije: rodile su se nove biznis ideje i rešenja pojedinih izazova.

Jedina sam prošla kroz cilj, no spomenula sam vam to ne hvale radi, nego zahvalnosti radi. To ne bih uspela da u poslednji čas u pomoć nisu pritekle Gordana, Jasna i Brankica, koje su videvši da mi nedostaje sasvim malo do ispunjenja cilja rekle: “evo uzmi od nas karticu ili žeton koji ti nedostaje”. Još jedna važna preduzetnička lekcija: treba da zaslužite da oko sebe imate osobe spremne da vam priteknu u pomoć.

Nakon što su mi se slegli utisci i kada sam sledećeg dana svoje impresije o TriP-u podelila na društvenim mrežama uz poruku svima da obavezno odigraju partiju kada im se ukaže prilika, osećala sam se još više počastvovanom što sam među prvima imala priliku da je igram. Dobila sam mnogo pitanja “kada ćemo da igramo?” i “kako i gde možemo da igramo TriP?”. Nadam se čim pre i u što većem broju!

Autor teksta:

Aleksandra Petrovski,
mentorka i mentorina programa Podeli svoje znanje