MZ Vrmdža
Ako bi trebalo da definišemo eko sela, onda bismo ih mogli opisati kao oblike naselja ‒ bez obzira na to radi li se o urbanom, suburbanom ili ruralnom području ‒ čiji stanovnici, u želji da žive u skladu s prirodom, nastoje da ostvare svoj osnovni cilj: samoodrživost zajednice, zaštita životne sredine i unapređenje kvaliteta života. Prateći ovaj okvir definicije, CDOP je želeo da kroz projekat izrade priručnika “Eko selo – model za ruralni razvoj i ekonomsko osnaživanje sela na primeru sela Vmrdža, Sokobanja”, definiše koji to faktori i aktivnosti dovode do ovakvog održivog razvoja i da li se ovaj koncept može iskoristiti za oživljavanje i osnaživanje srpskih sela.
U Srbiji se, nažalost, retko čuje za primere oživljavanja sela kao što je Vrmdža. U poslednjih nekoliko godina, u ataru ovog sela kupljena su čak 32 imanja. Pojedine kuće su obnovljenje, a druge izgrađene po principima ekogradnje. Postoje domaćinstva koja se bave proizvodnjom organske hrane, sprovode se različite volonterske aktivnosti i realizuju projekti vezani za tzv. socijalno preduzetništvo, ekologiju, zdrav način života. Ovo selo, kao i mnoga druga sela u Srbiji, ima veliki potencijal za održivi razvoj i suživot u zajednici kroz primenu koncepta eko sela.
Sam priručnik obuhvata teme kao što su: organska proizvodnja hrane, eko gradnja, sistemi snabdevanja energijom, dobra ekonomija sa socijalnim preduzetništvom, eko-turizam, žensko preduzetništvo. Urađena je i ocena ekološke održivosti poljoprivrednih gazdinstava u selu Vrmdža prema metodologiji IDEA, date konkretne preporuke za održivi razvoj i definisan model Razvoja eko sela Vrmdža koji je definisan na osnovu CDOP istraživanja, SWOT analize i fokus grupa koje su realizovane sa meštanima tokom trajanja ovog projekta.
Priručnik predstavlja jedinstveno štivo jer kombinuje teoriju i praksu vezanu za pomenute teme, stručne preporuke i savete, ali i iskustva i razmišljanja meštana, starosedeoca i novopridošlih, po pitanju ovog koncepta. Jedan od novijih meštana sela Vrmdža rekao je:
„Vrmdža već jeste eko selo, ne samo zato što smo mi, doseljenici, doneli tu viziju ekološke zajednice već i stoga što je srpsko selo oduvek bilo eko selo: zajednica ljudi koji žive u skladu sa prirodnom okolinom. To se, naravno, ubrzano menja pod uticajem civilizacijskog razvoja, ali ljudi u Vrmdži žive od svoje zemlje i napora svojih ruku, uprkos svemu. Naš doprinos u razvoju eko sela je mali u odnosu na realnost života seljaka Vrmdžana. Mi u ovom trenutku možemo samo da unesemo malo gradskog duha u ovu zajednicu, ali s vremenom se naše interesovanje za dublje razumevanje prirode može razviti, pa da i mi isto tako počnemo živeti od ove zemlje.“[1]
Povratak u selo i prirodu još je uvek na nivou pojedinačnih ličnih odluka. Retko se oučava sistemska podrška države da potencijal srpskih sela i zdravog održivog razvoja iskoristi za osnaživanje i finansijsko jačanje ruralnih područja.
Najveći izazov koji u budućnosti čeka svako selo, pa i Vrmdžu, jeste ne samo kako da sačuva svoje prirodne resurse na održiv način nego i kako da zadrži mlade, kako da im ponudi kvalitetniji život i dovoljno atraktivne sadržajeda bi poželeli da ostanu. Koncept eko sela koji u sebi obuhvata odrzivi razvoj uz socijalnu ekonomiju, jačanje porodice i podizanja kvaliteta sadržaja u samom selu može biti dobar put ka ostvarenju ovog cilja.
Projekat je realizovan finansijskim sredstvima CDOPa i opštine Sokobanja, uz logističku podršku MZ Vrmdža.
Elektronsku verzija priručnika možete pogledati OVDE.
[1] Centar za društveno odgovorno preduzetništvo (CDOP), (2015): Anketiranje novih meštana koji su kupili imanje u selu Vrmdža po pitanju definisanja potencijala za eko-selom Vrmdža, interna dokumentacija, septembar 2015, CDOP, Vrmdža.
